Подгорица - Дуга Традиција и Бурна Историја Модерне Пријестонице

Modifikovano: 2022-05-23 10:54:49

Маријана Вукчевић

<стронг> Дуга традиција и бурна историја модерне пријестонице и данас водећег пословног центра у региону

У непрестаном ходу кроз простор и вријеме заборављамо да застанемо и ослушнемо шта нам то причају и приповиједају градови у којима живимо, кроз које смо увијек само у пролазу или пак они које тек планирамо посјетити.

Један од градова који има заиста импресивну историју и чији ход кроз вријеме је оставио трага на инфраструктури, начину живота и структури становништа је и Подгорица, главни и највећи град државе Црне Горе. Кроз ту дугу и бурну прошлост Подгорица је преживљела многе катаклизме о чему нам најбоље свједочи и пет њених назива.

Photo 0 Подгорица -



<стронг> Подгорица некад-оглед у ближу и даљу прошлост града

Најстарији остаци материјалне културе говоре нам да је простор данашње Подгорице и њене ближе околине био је настањен још у каменом добу. Прије двије хиљаде година на ушћу Рибнице у Морачу налазио се илирски и римски град Бирзиминијум. У илирском раздобљу овај простор насељавала су два племена Лабеати и Доклеати, који су најнепосредније утицали на настанак овдашњих насеља. Лабеати су насељавали подручје од Скадра до данашње Подгорице. Имали су своју тврђаву Метеон (Медун) и развијену организацију живота, посебно војну. Доклеати су били настањени у долини ријеке Зете и захваљујући плодној равници и повољном географском и саобраћајном положају имали су брз економски успон. Њихово највеће насеље била је Дукља. Дукљу први пут помиње Птоломеј у 2. вијеку прије нове ере а налази се око три километра сјеверозападно од данашњег центра Подгорице, на мјесту гдје се Зета улива у Морачу. Дукља је у вријеме Римљана постала центар провинције Превалис и доживела даљи успон као привредни, политички и вјерски центар. Према неким подацима у то време је имала од 8-10 хиљада становника. По њој се и шире подручје називало Дукља, да би се тек после једанестог вијека усталио назив Зета.

Photo 1 Подгорица -



Photo 2 Подгорица -



У петом вијеку, у вријеме почетка распада Римског Царства, у ове крајеве стижу прва словенска и аварска племена. Интерес Словена за стварањем сопствене државе и интереси Византије су били у сукобу па су се водиле сталне борбе током којих и Дукља бива порушена. То се највероватније десило 602. године, јер од тада нема више помена о њој као живом граду. У једанаестом веку на месту некадашње Алате настаје значајније ново насеље, Рибница. Рибница касније добија назив Подгорица, а изгледа да су оба назива све до петнаестог вијека била упоредо у употреби. Име Подгорица се први пут помиње 1326. године у једном которском документу, а потиче од имена брда Горица у сјеверном дијелу града. У средњем вијеку Подгорица је била значајан трговачки, вјерски и културни центар. Смјештена у плодној равници, она је била важна раскрсница трговачких путева.

Photo 3 Подгорица -



Photo 4 Подгорица -



Падом под Турке 1484. године она се, умногоме, мијења. У њој Турци подижу утврђења, градске бедеме, куле и куће, дајући јој тиме изглед војничко оријенталног града. А 1878. године Подгорица је одлуком Берлинског конгреса припојена књажевини Црној Гори. У то вријеме у Подгорици је било око 1.500 кућа, са више од 8.000 људу - православне, римокатоличке и исламске вјероисповијести. У Првом светском рату Подгорицу су биле окупирале аустријске трупе, а ослобођена је 1918. године. У периоду између два свијетска рата имала је око 13000 становника. У Другом свијетском рату бомбардована је више од седамдесет пута и била потпуно разорена, а погинуло је 4100 становника. Ослобођена је 19. децембра 1944.године.

Photo 5 Подгорица -



Photo 6 Подгорица -



Под називом Титоград почиње свој нови живот 13.јула 1946. и постаје главни град тадашње републике Црне Горе. Након ослобођења приступило се обнављању ратом опустошеног града. Од тада почиње динамичан развој Подгорице са чијим наглим развојем је растао и број становника. Некадашњи Титов град са типичним социјалистичким стамбеним блоковима, монотоним парковима и улицама налик једна другој, са урбанистичким планом који је послије рата предвиђао шездесет хиљада становника, данас има трипут толико и инфраструктуру којом се не могу похвалити и већи европски центри.

<стронг> Подгорица данас

Стара дама поносно је смјештена у плодним равницама (бјелопавлићкој и зетској) окружена брдима (Врањска гора 85 м, Љубовић 101м, Горица 130 м, Дајбабска гора 172 м, Мало брдо 205 м, Хум 276 м, Врањина 303 м ...) пресјечења токовима чак пет ријека: Зете, Ситнице, Рибнице и Цијевне које отичу Морачом у Скадарско језеро. Скадарско језеро, близина мора, надморска висина, рељеф, географска ширина, условили су субмедитеранску климу са благим зимама и веома топлим љетима. Подгорица се налази на надморској висини од 44 метра изнад мора, на свега стотињак километра од чувених приморских љетовалишта и атрактивних центара зимског туризма. Изградњом тунела Созине на Јадранско море стижете за свега пола сата вожње. Гради се толиком брзином да се готово свакодневно постављају темељи нових здања, ничу културне, научно-образовне институције, модерне саобраћајнице (нарочито мостови), пословни центри, шеталишта, школе, болнице, споменици, угоститељски и спортски објекти. Са правом се може рећи да је данашња Подгорица неприкосновени административни, културни, финансијски, трговачки, саобраћајни и услужни центар државе.

Photo 7 Подгорица -





Пословна Мека, универзитетски центар, културна пријестоница, град младости и будућности. Један од данашњих симбола Подгорице је и највећи мост на Морачи, <ем>Милениум који доминира панорамом града. Уз чувену лозову ракију и још чувенија вина (највећег винограда у европи - АД плантаже) импресивне споменике културе (којих је јако мало због огромног разарања града у II свјетском рату) уз надалеко чувени староподгорички хумор, боеме, пјесму и “лијепе жене” Подгорица заиста има шта да понуди путнику намјернику. И ту није крај. Обновом државности Црна Гора и Подгорица као центар научних, културних, економских, политичких институција тек почиње свој мегаломански живот и развој. Стране инвестиције од више стотина милиона еура током 2006 и најаве нових и већих гаранција су још бржег развоја града. Нове амбасаде, представништа најпознатихих свјетских корпорација, међународне и домаће културне манифестације доводе сјетску пословну и културну елиту и Подгорица има све предиспозиције да постане један модерни европски град у коме нас прошлост опомиње а будућност обавезује да сачувамо, унаприједимо и направимо погодан амбијент за времена која тек долазе.


Hoteli