Интервју са госпођом Каталином Миловић писцем књиге „Ла Монтенегрина“ јединственог дјела у којем је описано стварање наше највеће колоније у Јужној Америци.
<стронг>Каталина Миловић за вријеме промиције књиге Ла Монтенегрина у Ћаку
Као што знате наш wеб сајт већ дуги низ година посредује и подсјпјешује бољу комуникацију на релацији Црна Гора-Диаспора, а члан нашег тима Гордан Стојовић је један од људи који се већ дуги низ година баве истраживањима везаним за наше исељеништво у Јужној Америци.
Вијест да ће „Ла Монтенегрина“ бити објављена у Црној Гори коју смо добили од вас и од Матице Црногорске нас је много обрадовала, прије свега јер смо били у посједу те књиге још од 1999 а самим тим знали смо од колике је непроцјењиве вриједности за очување идентитета Црногораца у Аргентини и другим крајевима Јужне Америке, али и за нас у Црној Гори јер нам пружа оригинални приказ стварања мале Црне Горе у сред Пампаса и велике храбрости наших људи.
Јавност код нас у издању „Матице Црногорске“ је напокон добила прилику да прочита верзију „Ла Монтенегрине“ на нашем језику, а захваљујући вашем познанству са Горданом Стевовић.
<стронг>Каталина Миловић за вријеме промиције књиге Ла Монтенегрина у Ћаку
<стронг>Монтенегро.цом: Књига је први пут објављена 1997 године у Аргентини, можете ли нам нешто више рећи о томе што вас је подстакло да започнете једно овакво дјело, који су били разлози и уопште како је текао процес прикупљања података и објављивања?
<стронг> Каталина Миловић: Прије свега подстакло ме је све оно што сам осјећала и што осјећам према овом надасве, поштеном, радном и љубазном народу овдје.
Главни разлог је свакако био отети од анонимности и овјековјечити сјећања на херојску групу Црногораца која је прва населила ове крајева свијета, једног од којих сам поносни потомак. Ти људи су основали једну веома напредну колонију земљорадника која има веома велики значај за Провинцију Ћако. У тој колонији су након оснивања међу њима владали слога и јединство изнад свега са чим су нама њиховим потомцима показали да само ЈЕДИНСТВО ЧИНИ СНАГУ!
У ову земљу су са собом донијели своје обичаје, традицију, језик, вијеру, своје пјесме, музику, плесове, умјеност итд. Створили су са многобројним члановима заједнице која се из године у годину само увећавала, читаву једну малу Црну Гору у сред Аргентине. Податке који се налазе у књизи сам записивала из прича мојих родитеља и других чланова наше заједнице. Сакупљала сам их кроз живот уосталом и ја сам била и остала једна од њих, живијела сам историју наше заједнице. Објављивање књиге било је могуће захваљујући новчаној помоћи државних институција, што је знак да се интерес за његовање културне заоставштине етничких заједница постаје све значајнији у Дирекцији з аКултуру Провинције Ћако.
<стронг>За вријеме прославе 80 година од оснивања Цолониа Ла Монтенегрина
<стронг>Монтенегро.цом: Како су реаговали наши исељеници у Ћаку али и наше шире исељеништво у Латинској Америци након сазнања да сте објавили Ла Монтенегрину?
<стронг> Каталина Миловић: Наши људи овдје су вијест о изласку књиге прихватили са великим одушевљењем, јер она прије свега говори о херојској прошлости и подвизима њихових предака који представљају најблиставији примјер прегалаштва и слоге на који се млађе генерације могу угледати.
Ова књига уједно представља и велико признање њихове људске вриједности на коју њихови потомци могу и морају бити поносни. Ти људи су заиста били нека чудесна раса, успјели су и поред свих тешкоћа у новом свијету да на овим пустим просторима које су населили обезбједе ону толику прижељкивану сретнију будућност генерацијама које су их насљедиле.
<стронг>За вријеме прославе 80 година од оснивања Цолониа Ла Монтенегрина
<стронг>Монтенегро.цом: Која је ваша процјена колико данас укупно у има Црногораца тј. потомака наших досељеника у провинцији Ћако, чиме се највише баве, јесу ли организовани и на који начин?
<стронг> Каталина Миловић: У Ћаку данас има близу пет хиљада потомака досељених Црногораца. Највише се баве пољопривредом, а међу њима има и учитеља, слузбеника, зубара, љекара, адвоката, политичара и других.
Већ 50 година овдје постоји Југословенско друство око којега се окупљамо, а поред њега постоји и друштво Дурмитор основано још 1930 године.
Често се окупљамо кад год се нешто слави, али и кад се тугује за неким.
<стронг>Осјвештавање споменика оснивачима колоније. Сопменик је подигнут на осамдесету годишницу оснивања
<стронг>Монтенегро.цом: Какве су везе вас у Ћаку са другим колинијама, односи са Црногорцима у Буенос Аиресу, Генерал Мадариагиу, Тандилу и постоји ли комуникација са асоциацијама исељеника у другим дјеловима свијета као на примјер УСА или Аустралија?
<стронг> Каталина Миловић: Још увјек немамо много контаката највише због великих удаљености, најмање 1200 км од једног до другог мјеста. Ово је јако пространа земља и све је тако далеко. Исто тако немамо контаката нити са организацијама у У.СА ни Аустралији. Од недавно постоји комуникација међу Црногорцима на шпанском говорном подручју преко Интернета-групе Црногораца (yахоо групо Монтенегринос), и највише преко те групе се повезујемо, комуницирамо и размјењујемо информације са нашима широм Аргентине и других земаља.
<стронг>Монтенегро.цом: Какве су везе са Црном Гором, јесте ли задовољни односом државе према вама и према Црногорцима у Ћаку и Аргентини? Које би биле ваше сугестије у вези јачања културне сарадње, размјене и односа укупно?
<стронг> Каталина Миловић: Посљедња три Амбасадора господин Гојко Челебић, Гојко Јанковић и Иван Савељић су успјели да ојачају везе.
Прије свега желимо да нам се обезбједи буквари и друге књиге и профессор плесања неко ко био нам помогао у учењу фолклора, исто оно што овдје имају и друге организације друштва других народа.
<стронг>Споменик оснивачима
<стронг>Монтенегро.цом: На који начин данас потомци наших досељеника у провинцији Ћако гледају на Црну Гору, шта је она за вас - само домовина ваших предака или нешто више?
<стронг> Каталина Миловић: Данас, прва генерација потомака наших досељеника гледа на Црну Гору као на своју другу домовину. Научили смо да је волимо кроз приче наших старих и обичаје. Ја много бринем за будуће генерације, јер немају прилику да науче језик, на тај начин губе контакт и сваки дан су све даље.
<стронг>Монтенегро.цом: Реците нам нешто у себи, чиме се бавите, гдје живите и јесте ли икада били у Црној Гори?
<стронг> Каталина Миловић: Ја сам учитељица у пензији, имам времена да читам, пишем. Проводим вријеме са својом дјецом,породицом, пријатељима. Јако сам активна у нашем друштву ђе сам благајник, па и око тога имам доста посла. Живим у Пресиденцију Роке Саенз Пе&нтилде;а и никада нијесам путовала у Црну Гору, а то ми је наивећи сан и жеља.
<стронг>Монтенегро.цом: Сазнали смо да ћете нас ускоро посјетити, која је ваша највећа жеља када стигнете у Црну Гору шта ћете прво урадити и која су ваша очекивања од посјете?
<стронг> Каталина Миловић: Највећа жеља ми је да посијетим мијесто ђе су се родили моји родитељи и свом народу представим књигу Ла Монтенегрина. Кад стигнем прво што ћу урадити, то је скочит у загрљај са Црном Гором и мојим Црногорцима. Моје очекивање је да нађем ону Црну Гору коју гајим у машти и у осијећањима, лијепу, са народом искреним и пуним љубави баш онакву какву смо ми упознали овдје.
Знам да код вас ћу бити добро дочекана у мом срцу Аргентина ко да ми је мајка, а Црна Гора ко да ми је баба, тако да све Црногорце осјећам као да су моја породица.
Овим интервјуом
започео је серију интервјуа са људима (познатим личностима, вођама исељеничких организација, странцима који сарађују са нашим организацијама итд) у диаспори. Наредни Интервју је са господином Веском Караџићем wебмастером
и директором за односе са јавношћу Црногорског друштва Британске Колумбије из Ванцоувер-а.