Град Бар се помиње већ у 9. вијеку под именом Антивари/Антибари. Град се у документима интензивно назива овим именом након чувене Барске битке (1042), када против византијске власти устаје кнез Војислав. Побједа над Византинцима утицала је на то да се тадашња држава Зета осјети слободном, независном државом. Син прослављеног кнеза Војислава, Михаило, крунисан је за краља године 1077.
Вијек и нешто потом, 1089. г, Бар постаје архиепископијско сједиште. Родоначелник владарске куће Немањића, Стефан Немања, из руку несловена освајањем преузима град 1183.
Недалеко од данашње луке налази се археолошко налазиште с остацима овдашње прве катедрале. Саграђена је у ВИ вијеку; архиепископ који је уједно био и градитељ, остао је до данас непознат.
Најзначајни туристички локалитет на цијелој Барској ривијери је Стари Бар, једини од свих обалних градова који се не налази тик уз обалу. Ово зидинама оковано брдо насељавали су испрва Илири. Насеобина је напуштена у Римско доба кад је центар тадашње власти премјештен ближе мору. Стари Бар био је центар државе Дукље, а од 1089. овдје се налази ариепископија. Највећи процват доживљава у доба Немањића. У XВ вијеку потпада под Млетачку власт. Турци га преузимају 1571. и владају цијелом облашћу више од 300 година.
Црногорци ће преузети контролу 1878, у години када Црна Гора на Берлинском конгресу постаје по први пут званично призната држава. Старо градско језгро Старог Бара навише је страдао управо од црногорских војника, када су ови у два наврата, 1881. и 1912, управо из немара изазвали експлозију муниције. Додатни ударац Бар је доживио у катастрофалном земљотресу из 1979. године.
Данашњи изглед оквирно датира из 1878, када Црногорци овдје граде своју главну луку. У то доба лучко будуће средиште зове се Пристан.
Тек иза 1976, када је изграђена пруга Београд – Бар, дакле 30-ак година након Другог свјетског рата, град почиње да се интензивније развија.
Модерни Бар углавном чине савремене стамбене зграде, без много локација које би биле атрактивне туристима. Изузетак је Дворац краља Николе на обали, заправо вила, недалеко од луке. Саграђена је 1885. и повезана с капелом и зимском баштом. У Дворцу је смјештен Градски музеј, с поставком, између осталог – копије ускотрачне пруге која је повезивала настарију црногорску жељезничку дионицу, ону између Бара и Вирпазара, из 1908.
Парк у чијем је центру Дворац, оплемењен је с неколико примјерака ријетких биљака и стабала који су дошли са разних страна свијета, а као поклон Краљу Николи. Испред саме палате налази се Градска плажа, али је квалитет воде упитан због близине луке и самог урбаног средишта ове црногорске провинције.
Најинтересантнија туристичка дестинација јесте заправо Стари Бар, град опасан бедемима, удаљен од мора 3 км. Подно планине Румије налази се ово сликовито урбано језгро с фасцинантним аквадуктом којим се Стари Бар вјековима снабдијевао питком водом. Унутар зидина налазе се цркве из 14. и 15. в. – Св. Катарине и Св. Венеранде, а у рушевинама је црква Св. Николе, коју је 1288. подигла Јелена, жена српског краља Уроша И.
Како главна улица наставља узбрдо, тако се сужава, и иде тик поред зидина из XVI вијека. Те су зидине саградили Млечани. До доласка Млечана улазна капија била је дио велике куле, а потом црква. Добро је ту очуван рељеф млетачког лава. На самом улазу у Град налази се и Омербашића џамија из 1662, и гроб дервиша Хасана, гдје се у близини налази и некадашња чесма с натписом на арапском језику.
Најстарији зидови цитаделе Татаровића датирају из 10. вијека. Са зидина цитаделе види се јасно турски аквадукт, поред кога су остаци цркве Св. Франциска с фрагментима видљивих фресака из XIV вијека. У близини је и унутрашња, Градска капија која води у само језгро. Главни трг чини црква скромних габарита и двоспратна камена палата некадашње барске надбискупије. Од главног трга сасвим мало по страни налази се пјацета на којој је некада стајала црква Св. Ђорђа, заштитника Бара. Шетњом инспирисан посјетитељ надаље може да види и стара турска купатила из 18. в, Сат кулу и Кнежеву палату.
У непосредној близини града налази се најстарије маслиново дрво на свијету, старо колико и хришчанство, преко 2009 година. Стабло је ограђено заштитном оградом из разлога што би многи данас пожељели да му откину сувенир-гранчицу. Симбол Бара – управо је маслина. Као што је црногорски пршут именом и брендом везан за село Његуше, тако су маслина и маслиново уље брендом везани готово искључиво за Бар. Овдје су сорте најстарије, најаутохтоније, најиздашније. Маслиново уље из Бара налази се током цијеле године на свим обалним зеленим пијацама. Рачуна се оно у скупље, у односу на друга флаширана уља у супермаркетима, али је утолико боље и квалитетније. Нерафинисано је, дјевичански чисто и еколошко.
Барско културно љето назив је мултижанровске манифестације која у сезони чини боравак испуњеним и пријатним.
