<стронг>Беране се налазе у сјевероисточном дијелу Црне Горе. Уколико путник долази магистралним путем од Београда, за <стронг>Беране скреће пет километара иза Бијелог Поља улијево, код мјеста Рибаревине.
<стронг>Беране се налазе у сјевероисточном дијелу Црне Горе. Уколико путник долази магистралним путем од Београда, за <стронг>Беране скреће пет километара иза Бијелог Поља улијево, код мјеста Рибаревине.
Да се овдје живјело од давнина потврђује долачки археолошки локалитет из римског периода. Првобитно насеље никло је у равници на обали ријеке Лим. Темеље граду у правом смислу те ријечи поставили су Турци 1682. године. На лијевој обали ријеке подигли су војно-одбрамбене објекте, а на десној – приватне куће с харемским одјељцима. Стога се један дио Берана, посве оријенталног изгледа, и данас зове Хареме.
До финалних борби за ослобођење Црне Горе, <стронг>Беране су остале под влашћу Турака, до 1912. г. <стронг>Беране изворно ни по чему нису биле турски град, тим прије што су сви градови с типичним словенским множинским наставком на –е, - ријетки, и сви су словенског поријекла.
Након Другог свјетског рата нове комунистичке власти желе да по сваку цијену индустријализују овај крај, па и по еколошку цијену. Фабрика целулозе и папира, премда остварује производњу, загађује ријеку Лим све до 90-их година минулог вијека. Овдје раде и фабрике за прераду дрвета и коже, хемијска предузећа, и рудник мрког угља.
Упркос свему, <стронг>Беране не одустају и од свог туристичког преџнака. Потенцијали све вријеме постоје, као нпр. они на оближњој планини Јеловици, с теренима погодним за скијање. Планина Јеловица омиљено је излетиште, посебно љети, када домаћима и транзитним гостима нуди своје непатворене еколошке чари.
Ипак, највећа културно-умјетничка и религијска знаменитост, у граду који је неко вријеме иза Другог свјетског рата до транзиционог периода носио име по локалном револуциуонару и борцу Ивану Милутиновићу (Иванград) – јесте древни манастир Ђурђеви ступови.
Манастир Ђурђеви ступови подигао је у 12. в. Првослав Немањић, братанић српског владара Стефана Немање, син Тихомиров. У манастиру је било сједиште епископије коју је 1219. лично основао Сава Немањић, син Стефана Немање. Духовни стожер манастира је црква Св. Ђорђа из друге половине 16. в, с припратом из 14. в. Од године 2004, овдје се налази сједиште Будимљанско-никшићке епархије.
Манастирска црква чува вриједне фреске, иконе и старе књиге. Величанствени Ђурђеви ступови духовни су православни центар цијелог Полимља, и града Берана. Многе туристичке организације у понуди имају и тзв. манастирске туре, током којих се обилазак Ђурђевих ступова напросто подразумијева. У понуди ријетких локалних посленика наћи ће се и обилазак рушевина цркве из 13. в, у оближњем Будимљу, кад и остаци манастира Шудикова с црквом Ваведења Пресвете Богородице из 16. в.
<стронг>Беране су данас центар истоимене општине у којој у слози живи национално мјешовито становништво.
Од града се може у три правца (сјеверно – према Бијелом Пољу, в. то; јужно – према Андријевици, в. то, и источно – према Рожајама, в. то) кренути у облизак свих знаменитости које нуде ови градови, кад и сасвим невелике руралне средине попут Петњице, Доњег Заостра, Марсенића Ријеке, Трешњева, Мезгаља, Ровца, Бијеле Цркве, и планина Турјака, Дивљака, те планинских ријека Љешнице, Бистрице, Калуђерске ријеке, Секуларске и других.
