Беране, Црна Гора
Првобитно насеље никло је у равници на обали ријеке Лим. Истрорија града памти римски, средњовјековни српски, потом турски, црногорски, а иза рата комунистички и транзициони период. Највећа атракција је манастир Ђурђеви ступови, из 12. в.
Беране се налазе у сјевероисточном дијелу Црне Горе. Уколико путник долази магистралним путем од Београда, за Беране скреће пет километара иза Бијелог Поља улијево, код мјеста Рибаревине.
Да се овдје живјело од давнина потврђује долачки археолошки локалитет из римског периода. Првобитно насеље никло је у равници на обали ријеке Лим. Темеље граду у правом смислу те ријечи поставили су Турци 1682. године. На лијевој обали ријеке подигли су војно-одбрамбене објекте, а на десној – приватне куће с харемским одјељцима. Стога се један дио Берана, посве оријенталног изгледа, и данас зове Хареме.
До финалних борби за ослобођење Црне Горе, Беране су остале под влашћу Турака, до 1912. г. Беране изворно ни по чему нису биле турски град, тим прије што су сви градови с типичним словенским множинским наставком на –е, - ријетки, и сви су словенског поријекла.
Након Другог свјетског рата нове комунистичке власти желе да по сваку цијену индустријализују овај крај, па и по еколошку цијену. Фабрика целулозе и папира, премда остварује производњу, загађује ријеку Лим све до 90-их година минулог вијека. Овдје раде и фабрике за прераду дрвета и коже, хемијска предузећа, и рудник мрког угља.
Упркос свему, Беране не одустају и од свог туристичког преџнака. Потенцијали све вријеме постоје, као нпр. они на оближњој планини Јеловици, с теренима погодним за скијање. Планина Јеловица омиљено је излетиште, посебно љети, када домаћима и транзитним гостима нуди своје непатворене еколошке чари.
Ипак, највећа културно-умјетничка и религијска знаменитост, у граду који је неко вријеме иза Другог свјетског рата до транзиционог периода носио име по локалном револуциуонару и борцу Ивану Милутиновићу (Иванград) – јесте древни манастир Ђурђеви ступови.
Манастир Ђурђеви ступови подигао је у 12. в. Првослав Немањић, братанић српског владара Стефана Немање, син Тихомиров. У манастиру је било сједиште епископије коју је 1219. лично основао Сава Немањић, син Стефана Немање. Духовни стожер манастира је црква Св. Ђорђа из друге половине 16. в, с припратом из 14. в. Од године 2004, овдје се налази сједиште Будимљанско-никшићке епархије. Манастирска црква чува вриједне фреске, иконе и старе књиге.
Величанствени Ђурђеви ступови духовни су православни центар цијелог Полимља, и града Берана. Многе туристичке организације у понуди имају и тзв. манастирске туре, током којих се обилазак Ђурђевих ступова напросто подразумијева. У понуди ријетких локалних посленика наћи ће се и обилазак рушевина цркве из 13. в, у оближњем Будимљу, кад и остаци манастира Шудикова с црквом Ваведења Пресвете Богородице из 16. в.
Беране су данас центар истоимене општине у којој у слози живи национално мјешовито становништво.
Од града се може у три правца (сјеверно – према Бијелом Пољу, в. то; јужно – према Андријевици, в. то, и источно – према Рожајама, в. то) кренути у облизак свих знаменитости које нуде ови градови, кад и сасвим невелике руралне средине попут Петњице, Доњег Заостра, Марсенића Ријеке, Трешњева, Мезгаља, Ровца, Бијеле Цркве, и планина Турјака, Дивљака, те планинских ријека Љешнице, Бистрице, Калуђерске ријеке, Секуларске и других.
