Бечићи - Рафаиловићи, Црна Гора

О Бечићима (<стронг><у><а хреф="насловница">Црна Гора, в. Будва) до недавно се говорило као о малом насељу, физички одвојеним од Будве уским полуострвом Завала. Данас будвански главни булевар пролази кроз Бечиће, тик поред ексклузивних хотела, по чему су дакле Бечићи постали саставним дијелом Будве. Полуострво Завала пак претворено је у нови архитектонски симбол града. Обални корзо спојен је с Бечићима кратким пјешачким тунелом (кроз уско полуострво), те су и на тај начин обале обје увале, будванска и бечићка, као једно.

По изласку из пјешачког тунела шетач наслути како ће неко вријеме морати да ходи кроз луксузни хотелски комплекс у Бечићима. На тај првобитни комплекс наставиће се други, али је до плаже лако доћи, стазама које једнако воде до обале. Ту вансезонски гост не зна куда би? Да ли даље да настави плажом дугом чак 1950 метара (до Рафаиловића), или да уређеним пјешачким стазама скрене десно, и да тако дође до крајњег рта полуострва Завала? Сезонски гост нема сличних дилема: окупаће се на тој наградом прослављеној плажи, и искористиће њене бројне љетње садржаје!

Плажа у Бечићима највеће је овдашње благо! Мјестимично је широка и до 100 метара, до те мјере пуна љетње понуде да би набрајање шта нуди од угођаја – одузело и простора и времена. Најбезболније би било рећи да овдје нико неће остати ускраћен плажним квалитетом, ма како га претходно замишљао.

Пјесковита плажа обасута је најестетичнијим облуцима на цијелом Црногорском приморју! У сваком тренутку жарког љета, па чак и зими, обалом ходе сакупљачи геолошких раритета – савршено обликованог ситног камења. Облуци из Бечића су напросто савршени! Те је дјелиће некадашњих стијена море брусило хиљадама година, таласима их окретало у плићаку, сучељавало с другим несавршеним крхотинама, све док их није заокружило до савшене мјере и понекад неочекиваних облика: дугуљастих, овалних, правилних кружних, ситних као дугме, или великих као јаје. И то није све! Јер у игри је неколико боја и нијанси: бијела, прожета минералним жилицама, сива, браон, зелена, цигла-црвена. Ипак, на највећој цијени (међу за сада ријетким домаћим колекционарима) је тзв. морско стакло. Ради се о оним до савшенства заокруженим крхотинама стакла, старим и до једног вијека, које је море таласима извајало до савршенства. Најцјењенији примјерак од бечићког морског стакла (пронађен у Црној Гори) данас се налази у Бијелој (в. то), у приватној колекцији.  

Све узме ли се у обзир, нису ријетки они купачи који на Бечићкој плажи претпостављају пешкир умјесто пластичне лежаљке. То они чине зато да би их загријани облуци гријали кроз пешкир (и на тај начин лијечили). У горњим појасевима плаже облутке замјењује сасвим ситан пијесак, али је и он, када се боље погледа, састављен од бијелих, сивих, браон и црвенкастих обликиваних зрнаца. Ето у чему је тајна дуга 7 и по деценија!

Рајску плажу дугу око 2 км мјестимично пресијецају сезонски потоци. Обично од њих љети остану тек једва видљива корита. Њих каткада и не стигну да опазе хотелски гости. Јер у комплексима имају све. Од таквих хотела ваља (за сада) истаћи хотел „Сплендид“ (Цонференце&СПА, Беацх Ресорт, *****), не зато што је то Град-у-малом из чијег Аква парка гости немају много разлога да излазе, него зато што је овдје, након премијере филма „Цасино Роyал“ с новим Јамесом Бондом (филм у коме се помиње хотел и Монтенегро), на највишем нивоу прослављена тада Срећна Нова 007 (дакако, 2007)...


По сред увале, на изолованом брежуљку тик уз горњи обод плаже (лак пјешачки приступ и са обалног корза, и колима с булевара), у медитеранском врту пуном витих чемпреса, налази се црква Св. Томе. Има лијепу порту и видиковац.

На другом крају Бечићке увале налази се старо насеље Рафаиловићи. Иако и даље пјесковита, плажа ту зна из себе да изњедри и покоју стијену. Као украс! Не узмемо ли у разматрање ново насеље на каскадама изнад, стари обални Рафаиловићи диче се неколиким палатама, кад и тиме да су рибарско мјесто. А да јесу, свједоче они ресторани који имају рибара у имену!
Од Рафаиловића до Будве протеже се пјешачка стаза дуга 3,3 км. Обасјана је с преко 200 сунчаних дана у години.


Иза првог јужног рта види се Камено (Пржно), Милочер, Св. Стефан (2 км). Све те позиције ваља обићи, јер су близу.