Посматрање Птица на Тиватским Солилима

У специјалном резервату за посматрање птица Тиватска Солила отворена је орнитолошка стаза која садржи двије осматрачнице за птице.

Непосредна близина мора и прилично сачувана геоморфологија ове лагуне чине да она буде од посебног интереса за боравак птица. Плитка слана вода богата морским организмима и муљевитим дном богатим бентосом привлачи водене птице на ишрани, зимовању, јесењој и прољећној сеоби. На Солилима је досад забиљежено 47 врста птица водених станишта, од чега су 4 врсте стално присутне, око 35 њих зимују док 6 врста вјероватно гнијезде. Са осталим групама птица, пјевачицама, грабљивицама и др., на Солилима је до сада регистровано 111 врста. Но, списак није ни приближно коначан, јер се сваке године на њима региструје по неколико нових за то станиште.

Обзиром да је у Европи до сада регистровано 526 птичјих врста, број присутних птица на овој лагуни чини више од 20% укупног броја врста европске орнитофане, што није занемарљиво.
Посебно се истиче значај најмање 11 врста из Анекса И Птичје директиве ЕУ, те неколико глобално угрожених птичјих врста какав је на примјер фендак, Пхалацроцораx пyгмеус.
Специјални флористичко фаунистички резерват.  Због значаја за опстанак флоре која се ријетко гдје данас може начи на 800 км дугој источној обали Јадрана, као и због чињенице да је станиште бројним угроженим врстама водоземаца, гмизаваца и птица, Солила су 2007. године заштићена као специјални флористичко фаунистички резерват, први такве врсте на црногорској обали и прво заштићено подручје на обали послије 1968. године, када је заштићен велики број плажа.
Солила су Емералд станиште Бернске конвенције и Подручје од међународног значаја за боравак птица у Црној Гори – ИБА.

<стронг>Помозите птицама
Вјештацка гнијезда (кућице за гнијеждење) прије свега насељавају птице које гнијезде у дупљама, у дрвећу или у пукотинама стијена. Најбољи начин заштите тих птица је сачувати што више природних дупљи, ако то није могуће приступамо изради вјештацких. На тај начин привући ћемо много птица у своје воћњаке и окућнице и моћи ћемо лако посматрати њихове свакодневне активности.
Зима је вријеме селекције, када опстану само најотпорнији. Све птице које зимују у нашим крајевима прилагодене су мразу и зими. Мишљења о томе да ли зими птице треба хранити, или не, су подељена. У сачуваном, природном окружењу, гдје птице саме лако дођу до хране, додатно храњење, са биолошког и заштитарског аспекта није потребно. У окружењу гдје су природни извори хране уништени (на примјер у вјештацки уреденим просторима, у насељеним мјестима), дохрањивање птица није на одмет. Хранилице користимо само за вријеме трајања снијежног покривача. Сјеменке морају остати суве, простор са зрневљем мора бити чист. Не треба додавати воду, хљеб и сољену храну. Најпогоднија храна су сјеменке сунцокрета, овса, кукуруза, те осталих житарица.
Током сушних периода године за птице је пожељније да им се обезбиједи појилица него било какав извор хране. Стога, неопходно је да у судовима који су за то намијењени или било којим другим плитким чинијама обезбиједите воду. Треба водити рачуна да посуде не буду дубоке.