Будва - Мали Туристички Компас - Стари Град - Будва

<стронг>Туристички компас Будве

Обрни - окрени, све се врти око љубави. Почело је тако што је врховни старогрчки бог Зевс направио пометњу и отео феничанску принцезу Еуропу. У потрази за сестром, Кадмо је прошао дуг пут од пророчиштва Делфи до убиства змаја. Због свог митолошког гријеха, под старе дане је, заједно са својом женом и ћерком богова - Хармонијом, прогнан из родног града Тебе. Бутое (Будва) је добила своје име по воловима који су довукли кола легендарног пара до њиховог новог, судбинског одредишта.

Тако каже мит. Хармонија трагова преко 2,500 година опипљиве историје и још старије природе у којој се развила, говори да је ту ипак било неког божанског посла.

<стронг><ем> Стари град - Будва

Према археолошким подацима из ИВ вијека прије Христа, Стари град Будва се још као хеленистичка колонија својим бедемима затрчала право према Јадрану. Градске зидине су до данас остале буквално заривене у море, са којим су овдашњи становници склопили најдужи савез у својој дугој историји.

<стронг><ем> Поглед на море из Старог града

<стронг><ем>Градски бедеми

Море је било и остало најбогатије поље са кога су сакупљали плодове и најшири пут који води ка свијету и доводи га у Будву. Хранитељ града. Некад су њиме стизали освајачи и трговци, данас због њега долазе туристи.

А најљепши поглед на то море из Старог града пуца право са градских зидина - прецизно усмјерен каменим пушкарницама. Са њих се некад добро мотрило да непријатељ не нападне град, а данас су згодна мјеста за романтичне сусрете, шетње и осамљивања сваке врсте. Бедеми се шире у Цитаделу, некад моћно војно утврђење, којој љети још понекад пође за руком да се преруши у позорнице фестивала „Град театар“.

<стронг><ем> Градски бедеми

Позоришне представе одржаваљу се и на мањој сцени „између цркава“ коју штите светитељи различитих конфесија - Св. Марија „ин пунта“ (840г.), Св. Сава (XII-XIII вијек) и Св. Тројица (1804г.). Тако се традиција театра наставила на традицију вјерских процесија и маскембала који су се развијали и живјели заједно са градом. Ведри и растерећујући дух машкара и данас бране будвански „Фештађуни“.

<стронг><ем> Св. Марија ин Пунта

Испод платоа пред црквом Св. Ивана (предпоставља се да је првобитно била изграђена у ВII вијеку), од погледа су сакривена римска јавна купатила (терме) из III и ИВ вијека нове ере.

Дјелови римских улица воде и у данашњу зграду Музеја града Будве. Послије много вијекова, у вишеспратној, тек одскора музејској згради, изложени су трагови живота које су за собом оставили Илири, Грци, Римљани: Посуђе од теракоте из којих су становници Бутуе јели још у В и ИВ вијеку прије нове ере; камени ћупови из којих су гуштали тромо и глатко медитеранско вино; амфоре за складиштење као дукат златног и вриједног маслиновог уља. Па урне, накит, новац, шнале, есцајг, медицински инструменти и минијатурне, разнобојне стаклене посуде за скупљање мирисних течности и суза, да се нађу госпама при руци кад поморци оду на море...

Остаци негдашње античке градске капије кроз коју су се можда ти исти поморци враћали кући, изложене су у амбијенту оближњег бутика, гдје се данас могу пронаћи и нешто модернији предмети из Рима. Изван зидина Старог града, у дијелу једног од популарних кафића, смјештени су оивичени остаци римских мозаика.

Тако заједно живе јуче и данас. Изван камене одбране Старог града, данас ипак води, и нуди разне врсте и облике провода за свачији укус – хотеле, ресторане, дискотеке, забаве за дјецу и као срделе наслагане кафиће. Обалу, са бројним пјешчаним плажама, и даље надгледа „Св. Никола“ – једино острво у близини.

<ем><стронг>Острво "Св. Никола" (поглед кроз пушкарницу)

У међувремену, по угледу на свог митског освајача, Будва је још у потрази за Еуропом. Нада се да ће је поново срести.

<стронг>Туристички компас Будве
Написала: ЈЕЛЕНА ВОЈНИЦ