Гледан из птичје перспективе оних параглајдера који за мирна времена, отиснути с околних планина, надлећу Будву цијеле године – или с разгледница – Стари град личи на складно урамљену средњовјековну урбану цјелину. То Будва уистину и јесте. Најстарији је град на обалама Јадрана.
Испричана отпочетка, прича звучи овако:
Будва (<стронг><у><а хреф="насловница">Црна Гора) позната је од 4. в. пр. н. е. као грчка колонија Бутуа (Будое). У наставку постаје дијелом Диоклецијанове провинције Превалитаније. Као гранични град између Источног и Западног Римског царства, Будва је 841. и 865. постала плијен Сарацена, који су је опљачкали и срушили. Обновљена иза сараценског пустошења, 886. године постаје сједиште дукљанских бискупа. Будвански су бискупи од 1089. потчињени барском надбискупу.
Крајем 12. в. Будва постаје посјед српских владара из породице Немањић, који јој дају статус слободног града (1346-1372).
Иза 1360. Будва постаје ратна лука кнежевине Зете, а затим посјед босанског војводе Сандаља Хранића (1396-1398). Под власт Млетачке републике Будва потпада касније, са статусом слободног града, 1455.
Године 1569. Будву заузимају Турци, а 1571. пљачка је улцињски гусар Улуџ Али.
Тврђава је остала у рукама Млечана, те су они, 1639. подигли нова градска утврђења. Млечанин Корнаро до те је мјере утврдио град да га је скадарски паша Солиман неколико пута узалуд нападао.
Године 1667, оне исте у којој катастрофално страдавају Дубровник, Котор, Пераст у Великом земљотресу, страдава и Будва.
У рукама Венеције, Будва је остала до пропасти Млетачке републике, 1797. Од 1815. до 1918. Будва је под аутријском влашћу. Аустријанци обнављају 1839. сва утврђења. Током 20. вијека Будва ће дати једно велико име: Стефана Митрова Љубишу. Био је то писац и у народу омиљени политичар, заступник Бокеља пред Далматинским сабором, у оквиру Аустрије.
С двије стране, градске бедеме дословно запљускује море. Поглед из ваздуха открива складан сплет уских улица, многе слијепе, те мајушне тргове, комплексе цркава, баште, и увијек присутне људе на улицама. Будва је жив град, богате понуде, али још богатије историје. У Стари град када се с уђе кроз невелика врата с копнене стране, ступа се на главну улицу. Улази се тада у простор који је цио културно историјски споменик!
Унутар зидина из 15. в, са неколиким „морским“ и „копненим“ вратима, налазе се цркве Св. Ивана (из 8. вијека, обновљену у 17. в, са сликама венецијанских мајстора), Св. Саве, Св. Марије ин Пунта и Св. Тројице.
Пред самим Старим градом налазе се видљиви археолошки остаци, гдје су пронађени многи предмети из доба Илира, Грка и Римљана.
Тврђава Цитадела саграђена је половином IX вијека и налази се у јужном дијелу Старог града. Служила је за одбрану Будве са мора. Унутар тврђаве смјештена је црква Ст. Мариа де Цастелло, из 12. или 13. вијека. Послије катастрофалног земљотреса који је погодио Црну Гору 1979. године, у близини твђаве откривени су остаци ранохришћанске базилике с почетка 6. вијека.
Будву одликују изузетно лијепе плаже. Испред градских зидина смјештена је ексклузивна плажа Ричардова глава. Око 200 метара западно од Старог града простире се пјесковита плаже Могрен, која спада међу најљепше у Црној Гори. Дуга је око 800 метара, и подијељена на двије идиличне засебне плаже, омеђене стрмом хридином кроз коју је усјечен путељак.
Источно од Града, протеже се најдужа и најпознатија – Словенска плажа, дугачка 1600 метара. Хвале је вриједне и дуга плажа од Бечића до Рафаиловића, плажа Пржно, светостефанске плаже и многе друге, укључујући дугачку плажу Јаз.
Из Будве се данас може на све стране, копном и морем. Морем – до унутрашњег дијела залива Боке Которске (до Херцег Новог, Пераста и Котора), а копном до оближњих манастира: Подластва из 1350. г; Подострог-Подмаине (љетња резиденција црногорских владника, обновљен 1630, опасана зидовима и пушкарницама, с двије цркве, и са фрескама из 17. в), манастира Дуљево којега је у 14. вијеку подигао српски цар Душан; манастира Прасквица с фрескама из 17. в, основаног 1050. г; манастира Режевићи, којега је подигао Стефан Првовјенчани 1226. г; Градишта из 1116. г; Стањевића из 1736. г. у којему је боравио чувени српски писац, просвјетитељ, онај који је на наше просторе донио кромпир – Доситеј Обрадовић (1739-1811), и до многих других се сакралних мјеста из Будве може лако и брзо стићи.
На срећу сваког будванског посјетитеља, сви се ови православни манастири налазе уза сами магистрални пут – од оближње Ластве Грбаљске до недалеких Буљарица. До њих се лако и брзо стиже.
Будва је модеран град с неколико цијењених ликовних галерија, локалном ТВ и радио станицом, музејима, занатским радњама и онима с глобалним траде марком. Будва је главни град црногорског туризма.
