Двије стилизоване рибе, једна другој окренуте реповима, практично су могле да постану симбол било ког приморског града. Али нису. Те двије рибе, које се данас могу да пронађу на многим сувенирима, ексклузивни су симбол једино Будве (<стронг><у><а хреф="насловница">Црна Гора).

 

Легенда наиме каже да је Будву основао Кадмо, један од тројице синова феничанског краља Агенора. Будући да није успио да у очев дом поврати одбјеглу сестру Европу (отео ју је Зевс), Кадмо у туђини оснива град Тебу. Из Тебе бива програн са женом Хармонијом, те долази и оснива Будву (Бутуа, Будое). Да се због прастарог проклетства не би претворио у аждају, Кадмо се са Хармонијом баца у море. Претворени у двије рибе, они и данас постоје у туристичком предању.

Како било, Будва је најстарији у континуитету насељени град на Јадрану!
Будва (Црна Гора) се први пут помиње у 4. в. пр. н. е. На мјесту Старог града некад се налазило полуострво. То је полуострво временом сасвим срасло с копном. Камене куће и цркве, те уске улице и мали зелени ђардини (баште) опасани бедемима са свих страна – чине Будву типичним средњовјековним приморским градом. Из њега пуца поглед на плаветнило отвореног мора, на километарске плаже и на оближње острво Свети Никола, највеће на Црногорском приморју. Полуострвски Свети Стефан, јединствен у свијету – луксузни град-хотел – неодвојив је од слике Будве, којој гравитира и припада.

Да Будва има своју богату грчку и римску историју, свједочи поставка Археолошког музеја. Будва је била и грчка, и римска, и византијска, и у саставу српских држава, и под Млетачком републиком и у саставу Аустрије.
Срце Будве, и њен имиџ, у њеном је Старом граду, можда око цркава на Рту, можда у лавиринту уских камених улица. Отуд се унаоколо, километрима, простире елитна Будванска ривијера, као шипак пуна бајковитих плажа, луксузних хотела, вила, малих квалитетних рибљих и националних ресторана, медитеранског растиња, вансезонске тишине, свих врста услуга, занатских радњи, екскузивних бутика, парфимерија, сувенирница, ноћних обалних клубова... Будва нуди све: урбаност и гламур. Рафинирана јела од рибе и јефтини роштиљ.

У Будви могу да се сретну најпознатија имена, и пријатељи из краја. Млади нарочито љубе Будву, јер је љето доба сезонских сеоба и слобода. Све што није допуштено код куће, током љета се канда подразумијева. Пољубац на бедемима, на примјер, или на недалекој идиличној плажи Могрен.
На (риви) Пизани, на 10-ак метара од бедема Старог града, и љети и зими укотвљене, и као декор постављене пред фотографисање – чекају туристе многе луксузне јахте. Док рибари пристижу са свјежим уловом, многе се овдје направе фанцy фотографије и одмах шаљу пријатељима ММС-ом: Поздрав из Будве!

О Будви се данас говори као о Краљици црногорског туризма. Тај је епитет стекла захваљујући ономе што истински нуди: најурбанији вид љетњег провода. Будва може да угости преко 100.000 туриста, што у луксузним, што у малим породичним хотелима, те у апартманима и собама за издавање. Официјелни слоган црногорског туризма Дивља љепота / Wилд беаутy, најмање се односи на Будву: током сезоне Град је стјециште многих балканских селебритија, посебно оних из шоw бусинесса. Љетња сезона управо почиње „Пјесмом Медитерана“ – фестивалом забавне музике који се одржава пред зидинама Старог града сваког јуна. За то вријеме Будву и Црну Гору посјете многе познате звијезде поп музике са простора еx-YУ. Свјетску промоцију Будва је стекла након гостовања легендарних Ролингстонса, Мадоне, Ленија Кравица (плажа Јаз)...

Будва је деценијама позната по културно-забавним манифестацијама. Најстарија и најзначајнија љетња културна приредба у Црној Гори је Град театар, у оквиру које се током цијелог љета изводе позоришне представе, концерти класичне музике, а на Тргу пјесника књижевне вечери – гдје гостују највећа црногорска и свјетска књижевна имена.
С обзиром на 270 сунчаних дана, и на чињеницу да купалишна сезона траје од маја до октобра, Будва је с разлогом најпосјећенији дио Црногорског приморја.

Написао: Никола Маловиц