На свега километар јужно од Петровца (в. то, Црна Гора), на путу за Бар и Улцињ (в. то), налазе се Буљарице. Перспективом супериорно доминира готово ненасељена, велика увала с јединственом плажом, једном од највећих на Црногорском приморју. Ријеч је о нетакнутом дјелићу Медитерана. Плажу дугу 2.250 м запљускује морска вода прве категорије!
Будући дјевичанска, Буљаричка увала из дана у дан привлачи пажњу многих крупних инвеститора. Они с разлогом препознају њен изузетан туристички потенцијал. Једно је сигурно: до јуче махом камперске и робинзонске Буљарице какве знамо – драстично ће промијенити изглед у годинама пред нама. Зато пожуримо. Ако нам је само до јефтиног одмора с погледом „од милион долара“!
Нетакнуту природну оазу многи већ виде претворену у ексклузивно монденско љетовалиште. Њемачки, амерички, ирски, француски, руски и арапски капитал – отимају се годинама око 500 и више хектара изузетне локације. Увала и мјестимично мочварно поље, станиште бројних врста птица, одавно би промијенило географију, само да земља није власнички исцјепкана између десетина фамилија овдашњих Паштровића. Компликовани правни имовински односи још неко вријеме ићи ће у прилог екологији.
Ипак, пројектима „Буљарице, Виргин Баy", „Монтесса“ и др, предвиђена је изградња луксузних хотела на самим рубовима плаже, марине у облику палмине гране, с каналима који раздвајају будућа вјештачка острва насељена вилама, те водене паркове, голф терене и садржаје какво око на овим просторима није видјело.
С Јадранске магистрале пут скреће удесно, и кроз винограде, воћњаке и маслињаке право води до обале, удаљене пар стотина метара. Ту се зачиње дуга плажа, испрва пјесковита, потом пјесковито-шљунковита. На самом њеном крају, према полуострву које Буљарице дијели од Чања (в. то, Црна Гора), уживање у сунцу годинама проналазе нудисти. Морска вода је кристално прозирна. Унаоколо нема никаквих загађивача. На великим облуцима у плићаку могу још увијек да се пронађу занимљиви примјерци шкољки и пужева.
У Буљарицама каквим их знамо, нема много хлада. Изласло дрвеће дуж обале сасвим је ријетко или готово не постоји. Мјесто је до данашњих дана било познато као јефтино, породично и синдикално одмориште. Близина Петровца омогућавала је свима брз излет и ноћни провод.
Слабо насељено, буљаричко залеђе углавном је задржало природни изглед и амбијент. По свим тим тачкама могуће је наћи угодан и јефтин смјештај.
Најближа културно-историјска атракција кад и духовна оаза налази се на оближњем узвишењу изнад магистрале. Манастир Градиште помиње се 1305. у повељи српског краља Милутина. Комплекс чине три цркве: Св. Николе, Св. Саве и Успења Пресвете Богородице.
Главна манастирска црква Св. Николе саграђена је почетком 17. в, и фрескописана је. Иконостас је рад Василија Рафаиловића из Рисна. На иконостасу се налази куриозитетна икона Св. Кристофора са псећом главом, чиме се желио да подвуче контраст између свечевог неугледног физичког изгледа и духовног постигнућа. Такође је занимљива композиција светитеља Архангела Михаила, који у једној руци држи мач, а у другој бебу у повоју – симбол људске душе.
Црква Св. Саве подигнута је 1863. на темељима цркве из 15. в. Изузетно је декоративна: саграђена је од наизмјенично послаганог бијелог и црвеног камена. Иконостас је радио Николас Аспиотис с Крфа (најпознатије му је дјело иконостас у цркви Св. Николе – манастир Прасквица, в. Будва, Црна Гора, из 1863). С терасе пред црквом пружа се повлашћени поглед на Буљарице.
Црква Успења Пресвете Богородице, малих је размјера, 6 x 4 м. У фрескопису су најзаступљенији светитељи из српске владарске лозе Немањића.
Манастир Градиште окружен је зидинама и пушкарницама. У прошлости је више пута пострадао од Турака и улцињских гусара, а најтеже 1785, када је скадарски Махмут паша Бушатлија похарао Паштровиће. Оштећен је био и 1941, током италијанског бомбардовања. До тада је у згради конака радила школа на српском језику. Данас се манастирски комплекс налази под заштитом државе.
.jpg)
Стари Паштровићи географски су припадали Боки, чија је граница у старини била код Куфина (у значењу међа, граница), између Буљарица и Чања. Бокељи Паштровићи дали су кроз историју много славних и знаменитих људи. У 15. в. омалени је Кањош Мацедоновић из Буљарица спасио част млетачког дужда, побиједивши у двобоју одметника (данас би се рекло: терористу и отмичара), опаког Фурлана. Приповијест је описао славни овдашњи писац и политичар, Стефан Митров Љубиша.
Стефан Паштровић био је јеромонах у манастиру Градиште, и штампар. У Венецији је 1597. г. издао „Зборник за путнике“. Исте године штампао је и први српски Буквар у два издања, која је сачинио инок Сава, родом такође из Паштровића.
