Желите ли да се окупате у бистром, топлом мору, на предивним пјешцаним плажама, да заборавите на еуфорицност индустријског нацина живота, да заборавите како изгледа смог и зага&етх;ен ваздух, једном рјецју да се одморите? Не треба да идете у неки од пацифицких архипелага, све то можете наци у сред Европе, у Црној Гори. Оваква егзотицност вас цека у срцу Медитерана, на југу Европе, у једној од држава које цине заједницу Србије и Црне Горе, у дрзави коју Јадранско море дијели од Италије. Својим положајем Црна Гора припада средњем Медитерану и налази се на само сат времена лета из Рима или Будимпеште или сат и по из Цириха. Јужну морску границу дјели са Италијом; на истоку и сјеверу она се граници са Србијом и Албанијом, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском.
Осим преко својих ме&етх;ународних аеродрома у Подгорици и Тивту, до Црне Горе се ваздушном линијом може доци и преко дубровацког аеродрома цилипи, који је од Херцег Новог удаљен 22 км. Националана компанија са тиватског и подгорицког аеродрома одржава редовне линије за Београд, Будимпешту, Бец, Цирих, Франкфурт, Љубљану и Рим. &раqуо;Монтенегро аирлинес&лаqуо; има летове из Подгорице за Београд (сваког дана у 7,50 и 17,30), Цирих (сриједом, петком и недељом у 10,50), Франкфурт (сриједом у 11,35, петком у 15,30 и недељом у 10,45), Будимпешту (понедељком и цетвртком у 7,30), Љубљану (сриједом и суботом у 10,20) и Рим (понедељком и петком у 10,20) и са Аеродрома Тиват сваки дан за Београд у 8,30 и 16,30. Аеродром Голубовци (Подгорица) – до града Подгорице 12 км, Колашина 80 км, Жабљака 170 км, Будве 62 км, Бара 65 км.
Желите ли да се окупате у бистром, топлом мору, на предивним пјешцаним плажама, да заборавите на еуфорицност индустријског нацина живота, да заборавите како изгледа смог и зага&етх;ен ваздух, једном рјецју да се одморите? Не треба да идете у неки од пацифицких архипелага, све то можете наци у сред Европе, у Црној Гори. Оваква егзотицност вас цека у срцу Медитерана, на југу Европе, у једној од држава које цине заједницу Србије и Црне Горе, у дрзави коју Јадранско море дијели од Италије.
Својим положајем Црна Гора припада средњем Медитерану и налази се на само сат времена лета из Рима или Будимпеште или сат и по из Цириха. Јужну морску границу дјели са Италијом; на истоку и сјеверу она се граници са Србијом и Албанијом, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском. Осим преко својих ме&етх;ународних аеродрома у Подгорици и Тивту, до Црне Горе се ваздушном линијом може доци и преко дубровацког аеродрома цилипи, који је од Херцег Новог удаљен 22 км.
Националана компанија са тиватског и подгорицког аеродрома одржава редовне линије за Београд, Будимпешту, Бец, Цирих, Франкфурт, Љубљану и Рим. &раqуо;Монтенегро аирлинес&лаqуо; има летове из Подгорице за Београд (сваког дана у 7,50 и 17,30), Цирих (сриједом, петком и недељом у 10,50), Франкфурт (сриједом у 11,35, петком у 15,30 и недељом у 10,45), Будимпешту (понедељком и цетвртком у 7,30), Љубљану (сриједом и суботом у 10,20) и Рим (понедељком и петком у 10,20) и са Аеродрома Тиват сваки дан за Београд у 8,30 и 16,30. Аеродром Голубовци (Подгорица) – до града Подгорице 12 км, Колашина 80 км, Жабљака 170 км, Будве 62 км, Бара 65 км.
Аеродром Тиват - до града Тивта 3км, Будве 20 км, Херцег Новог 20 км, Котора 4 км, Бара 60 км, Улциња 84 км. Поред границних прелаза на ме&етх;ународним аеродромима, постоје и друмски, и то са Хрватском на Дебелом бријегу, са БиХ на Ситници, Вилусима, Враценовицима, Шцепан пољу и Метаљки и са Албанијом на Божају и Шукобину. Од обавезног осигурања возила на овим прелазима, ослобо&етх;ене су државе са којима Црна Гора има специјални договор, тако да зелени картон важи за: Албанију, Андору, Аустрију, Белгију, БиХ, Бугарску, Хрватску, Кипар, Цешку, Данску, Естонију, Финску, Француску, Ма&етх;арску, Мароко, Малту, Њемацку, Грцку, Исланд, Ирску, Италију, Латвију, Луксембург, Македонију, Молдавију, Норвешку, Португалију, Пољску, Румунију, Словацку, Словенију, Шпанију, Шведску, Швајцарску, Холандију, Велику Британију, Тунис, Турску, Украину, Израел и Иран.
.jpg
)
У Црну Гору се тако&етх;е може уци и на границним прелазима у Лукама Бар, Будва, Котор и Херцег Нови које су поморска веза са свијетом, а редовни путницки и теретни поморски саобрацај одвија се на линијама Бар-Бари и Бар-Анкона. Морем се тако&етх;е може доци и преко Дубровника ција лука је педесетак километара удаљена од Херцег Новог. &раqуо;Прекоокеанска пловидба Бар&лаqуо; феррy боат-има ХОРНБЕАМ, АЛБА и СВЕТИ СТЕФАН из Барија (Италија) за Бар сваког дана сем недеље са поласцима у 21,00 и 22,00, а из Бара за Бари истим феррy боат-има, сваког дана сем суботе са поласцима у 21,00 – 22,00. Италијанска компанија феррy боат-ом ВЕНЕЗИА из Анцоне за Бар сриједом у 18,00, а из Бара за Анцону цетврком у 18,00. За улазак у нашу земљу држављанима следецих држава је довољан само пасош: Албанија, Аустралија, Аустрија, БиХ, Бјелорусија, Бугарска, Белгија, Данска, Француска, Холандија, Италија, Канада, Луксембург, Летонија, Литванија, Мадјарска, Монако, Малта, Македонија, Молдавија ,Њемацка, Норвешка, Велика Британија, Ирска, Шпанија, Португалија, Грцка, Шведска, Финска, Швајцарска, Исланд, Кипар, Лихтенштајн, Сан Марино, Ватикан, Андора, Естонија, Цешка, Словацка, Пољска, Русија, Украјина, Румунија, Словенија, Хрватска, САД, Нови Зеланд, Јапан и Израел. Држављанима осталих земаља за улазак у Црну Гору је неопходна виза. Званицна валута у Црној Гори је еуро (ЕУР;€) - заједницка европска монета, а промјена осталих валута се врши на мјењацницама у свим пословним банкама. При уласку у Црну Гору, странци немају лимитарну колицину новца који могу имати са собом, а из земље се не може изнијети више од 500 еура у колико нису пријављени приликом уласка.
.jpg
)
Најперспективнија привредна грана, вјероватно и најпрофитабилнија у Црној Гори је туризам. Како морски, тако и сви остали видови туризма, преко планинског и ловног, до здравстеног у коме се истице изузетна сарадња Медитеранског Здравственог центра у Игалу са државом Норвешком и здравственим званицницима те нордијске земље цији су гра&етх;ани перманентни посјетиоци Игала. Изме&етх;у осталог имиџ Црној Гори даје и цињеница да је регистрована у Уједињеним Нацијама као прва еколошка држава. У тај мозаик уклапају се и цетири национална парка: "ДУРМИТОР" - површине 39.000 хектара, "БИОГРАДСКА ГОРА" - површине: 5.400 хектара, "СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО" - површине: 40.000 хектара и "ЛОВЦЕН" - површине: 6.400 хектара. У Црној Гори је у 2003. години боравило укупно 599.430 гостију (10,7% више него у 2002. години, од цега је иностраних гостију било укупно 141.787.
Остварено је укупно 3.976.266 ноцења (7,8% више него у 2002. години) од цега су инострани гости остварили 915.738 ноцења. Приморски центри: Улцињ (Велика плажа, Ада Бојана), Бар (Сутоморе, Цањ), Будва (Петровац, Милоцер, Свети Стефан, Бецици), Тиват (Доња Ластва, Радовици), Котор (Рисан, Пераст, Прцањ) и Херцег-Нови (Бијела, Игало). Планински центри: Жабљак (Дурмитор),Аеродром Тиват - до града Тивта 3км, Будве 20 км, Херцег Новог 20 км, Котора 4 км, Бара 60 км, Улциња 84 км. Поред границних прелаза на ме&етх;ународним аеродромима, постоје и друмски, и то са Хрватском на Дебелом бријегу, са БиХ на Ситници, Вилусима, Враценовицима, Шцепан пољу и Метаљки и са Албанијом на Божају и Шукобину. Од обавезног осигурања возила на овим прелазима, ослобо&етх;ене су државе са којима Црна Гора има специјални договор, тако да зелени картон важи за: Албанију, Андору, Аустрију, Белгију, БиХ, Бугарску, Хрватску, Кипар, Цешку, Данску, Естонију, Финску, Француску, Ма&етх;арску, Мароко, Малту, Њемацку, Грцку, Исланд, Ирску, Италију, Латвију, Луксембург, Македонију, Молдавију, Норвешку, Португалију, Пољску, Румунију, Словацку, Словенију, Шпанију, Шведску, Швајцарску, Холандију, Велику Британију, Тунис, Турску, Украину, Израел и Иран.
У Црну Гору се тако&етх;е може уци и на границним прелазима у Лукама Бар, Будва, Котор и Херцег Нови које су поморска веза са свијетом, а редовни путницки и теретни поморски саобрацај одвија се на линијама Бар-Бари и Бар-Анкона. Морем се тако&етх;е може доци и преко Дубровника ција лука је педесетак километара удаљена од Херцег Новог. &раqуо;Прекоокеанска пловидба Бар&лаqуо; феррy боат-има ХОРНБЕАМ, АЛБА и СВЕТИ СТЕФАН из Барија (Италија) за Бар сваког дана сем недеље са поласцима у 21,00 и 22,00, а из Бара за Бари истим феррy боат-има, сваког дана сем суботе са поласцима у 21,00 – 22,00. Италијанска компанија феррy боат-ом ВЕНЕЗИА из Анцоне за Бар сриједом у 18,00, а из Бара за Анцону цетврком у 18,00. За улазак у нашу земљу држављанима следецих држава је довољан само пасош: Албанија, Аустралија, Аустрија, БиХ, Бјелорусија, Бугарска, Белгија, Данска, Француска, Холандија, Италија, Канада, Луксембург, Летонија, Литванија, Мадјарска, Монако, Малта, Македонија, Молдавија ,Њемацка, Норвешка, Велика Британија, Ирска, Шпанија, Португалија, Грцка, Шведска, Финска, Швајцарска, Исланд, Кипар, Лихтенштајн, Сан Марино, Ватикан, Андора, Естонија, Цешка, Словацка, Пољска, Русија, Украјина, Румунија, Словенија, Хрватска, САД, Нови Зеланд, Јапан и Израел. Држављанима осталих земаља за улазак у Црну Гору је неопходна виза. Званицна валута у Црној Гори је еуро (ЕУР;€) - заједницка европска монета, а промјена осталих валута се врши на мјењацницама у свим пословним банкама.
При уласку у Црну Гору, странци немају лимитарну колицину новца који могу имати са собом, а из земље се не може изнијети више од 500 еура у колико нису пријављени приликом уласка. Најперспективнија привредна грана, вјероватно и најпрофитабилнија у Црној Гори је туризам. Како морски, тако и сви остали видови туризма, преко планинског и ловног, до здравстеног у коме се истице изузетна сарадња Медитеранског Здравственог центра у Игалу са државом Норвешком и здравственим званицницима те нордијске земље цији су гра&етх;ани перманентни посјетиоци Игала. Изме&етх;у осталог имиџ Црној Гори даје и цињеница да је регистрована у Уједињеним Нацијама као прва еколошка држава. У тај мозаик уклапају се и цетири национална парка: "ДУРМИТОР" - површине 39.000 хектара, "БИОГРАДСКА ГОРА" - површине: 5.400 хектара, "СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО" - површине: 40.000 хектара и "ЛОВЦЕН" - површине: 6.400 хектара. У Црној Гори је у 2003. години боравило укупно 599.430 гостију (10,7% више него у 2002. години, од цега је иностраних гостију било укупно 141.787. Остварено је укупно 3.976.266 ноцења (7,8% више него у 2002. години) од цега су инострани гости остварили 915.738 ноцења. Приморски центри: Улцињ (Велика плажа, Ада Бојана), Бар (Сутоморе, Цањ), Будва (Петровац, Милоцер, Свети Стефан, Бецици), Тиват (Доња Ластва, Радовици), Котор (Рисан, Пераст, Прцањ) и Херцег-Нови (Бијела, Игало). Планински центри: Жабљак (Дурмитор),
Колашин (Бјеласица), Беране (Локве), Рожаје (Турјак). Здравствени туризам:
Завод за рехабилитацију – Врмац. Ловни туризам: Ловни терени су: Скадарско језеро, Дурмитор, Бјелопавлицка равница, Црмница. Кориштене информације Туристицке Организације Црне Горе
