Ко воли миран љетњи одмор сасвим близу туристичког центра (Херцег Новог, пословично пуног гужве), ко воли пјесковите а не бетонске плаже, и бујну вегетацију, ресторане тик уз обалу, тај бира ушушкано мјесташће налик Ђеновићима.
Будући да се граниче са Баошићима, који су од краја децембра па до друге половине марта буквално обојани жутом бојом мимоза, Ђеновићи тек за извијесни проценат заостају у броју коријена овог мирисног дрвета. Заправо, сваке прве суботе у фебруару, свечана поворка (састављена од мажоретки, тромбоњера, градске музике и народа!) – креће обалом из Ђеновића, да би се у центру сусједних Баошића догодио финале пучке свечаности у част неприкосновеног зимског цвијета – мимозе! Херцегновска цвјетна фешта (Празник мимозе), с традицијом дугом 40 година (!) тако обједињује и сва мала мјеста дуж локалне Ривијере.
Да ни Ђеновићи нису од јуче, свједочи име Гионоевицх, под којим се мјесто први пут појављује у млетачким документима. Овај је простор био насељен и у грчко-римско доба, са насеобином Столиум (Столи), која је приликом неког давног земљотреса потонула у море. И данас се на неколико метара дубине, испред истоименог локалитета Столи у Ђеновићима, могу да опазе у мору зидине правилног геометријског облика, а које су некада свакако биле изнад морске површине. Управо на археолошком локалитету Столи откривена је мраморна глава римског императора Домицијана. Она се данас као изузено вриједан експонат чува у которском Лапидаријуму и тамо се може видјети.
Црква Св. Стефана је парохијална црква из 1870. г, чији је иконостас живописао Христифор Рафаиловић (из чувене иконописачке школе Рафаиловић). Престона икона је врло загонетна. Представља христијанизовани спој паганства са хришћанством. Посебну занимљивост у овој цркви представља антиминс попа Комнена из 1703. г.
Црква Св. Симеона Столпника саграђена је прије око 500 година, данас обновљена и дограђена.
Црква Св. Спиридона потиче из 1870. године.
Црква Св. Николе, саграђена прије 450 година, обновљена 1802. г. Иконостас је 1806. радио Никола Аспиоти. Плаштаницу изузетне израде приложила је цркви Ана Стефановић, рођена Цвјетковић, године 1884. У близини цркве налази се Ћелија у којој је дуго година у прошлости радила Народна школа.
На самом обалном путу у Ђеновићима, у дворишту куће Томановић, налази се мали Бокељски Дизниленд, пун ручно рађених фигура, крокодила, нојева, лавова, камила, домаћих коза како провирују из грмова питоспора, те групације Снезана и 7 патуљака, групације Муппет Шоw и других гипсаних колоризованих облика, изворно намијењених унуцима породице Томановић. Аутор свих ових атипичних красота добио је идеју да парк направи оног дана у прошлости када је једна коза главом заиста провирила из жбуна питоспора. Потом су, годинама, настајале остале фигуре и групације. Најстарија је управо – глава козе која вири из жбуна! Дјелић поменутог угођаја данас се може да опази само с обалног пута.
Локални посленици веома су радни и марљиви. Свак је истакао најбоље што има од традиције. Породица Фанфани има камени грб на прочељу своје палате, данас хотела у центру туристичког комплекса, други се диче одржаваним медитеранским баштама и ријетким биљкама, трећи чињеницом да чак и дијете може добацити облутком до мора из њихових апартмана, четврти су власници бродића и госте одводе до бројних излетишта...
Туристички бродићи љети редовно саобраћају до идиличног мјесташца Росе на полуострву Луштица, до најпопуларније херцегновске излетишне плаже Жањиц, и даље – до популарне Плаве шпиље, те острва Мамула на улазу у Бококоторски залив (<стронг><у><а хреф="насловница">Црна Гора).
Такође, из Ђеновића се бродићима може и у унутрашњост Залива: до Пераста, до Перашких острва, с акцентом на јединствену свјетску атракцију – вјештачко острво Госпа од Шкрпјела, јединствен музеј наутике. Бродом се може до Котора (Црна Гора), и до Острва цвијећа у Тиватском заливу, тј. до острва Михољска превлака – на коме је Свети Сава лично, године 1219, подигао прву Зетску епископију. На Острву цвијећа данас се налази манастир.
Туристички посленици из Ђеновића одводе госте и аутобусима на излете, приређују манастирске туре, излете до Скадарског језера, али и до оближњег Дубровника, древног града у непосредном сусједству. Угођај рафтинга ријеком Таром, угођај сплаварења Сузом Европе, такође се може уговорити у Ђеновићима, без обавезе да се по сличне резервације одлази у оближњи Херцег Нови.
Ђеновићи су право мјесто за савршен одмор, без буке, довољно изоловани да пркосе цивилизацијским тековинама, и довољно близу мору да се могу подичити својом повлашћеном позицијом.
