У Зеленици је 1902. г. зацет црногорски туризам. Први хотел „На зеленој плажи“ сагра&етх;ен је овдје, тик уз море. Зеленика је до 1968. била задња станица на устротрацној жељезницкој линији од Сарајева.
На 4 и по километра од Херцег Новог према Котору налази се тунел који физицки дијели насеља Мељине и Зеленику. Назив мјеста потице од зеленике (Пхулера латифолиа), жбунасте биљке ције је коријење до недавно досезало све до морске обале, те јој давало боју. На несрецу, Зеленика нема нити једног аутохтоног сувенира, али има надасве зелену туристицку прицу... На 4 и по километра од Херцег Новог према Котору налази се тунел који физицки дијели насеља Мељине и Зеленику. Назив мјеста потице од зеленике (Пхулера латифолиа), жбунасте биљке ције је коријење до недавно досезало све до морске обале, те јој давало боју.
На несрецу, Зеленика нема нити једног аутохтоног сувенира, али има надасве зелену туристицку прицу...
Том прицом заправо поциње херцегновски туризам. Куриозитетно, не у Херцег Новом, него управо у Зеленици! Ту се, на зеленој обали, налази и данас (у лошем стању) здање хотела „Пансион на зеленој плажи“, први хотел на цијелом приморју! Године 1896, из Будимпеште је дошао родонацелник црногорског тузирма, Антал Ма&етх;ар. Године 1902. никао је у Зеленици, тик уз море, први обални хотел, с капацитетом 50 лежаја и 5 апартмана распоре&етх;ених у 3 депанданса. У туристицком смислу, ово је била прва капитална инвестиција на подруцју цијелог Јужног Јадрана. Јер, када је на отоку Хвару, године 1905. отворен хотел, зеленицки Пансион био је вец афирмисан као „зимско обитавалиште и морско купалиште“!
Године 1901. жељезница је стигла до луке Зеленика, посљедње станице на ускотрацној линији од Сарајева. Старе црно-бијеле фотографије приказују купаце на обали, у костимима по тадашњој моди, на свега неколико метара уз пругу!
Антал Ма&етх;ар посвецује пажњу не само пансиону „На зеленој плажи“, него и његовој околини; по угледу на швајцарске, италијанске и њемацке паркове, ствара егзотицни парк с увозним биљкама, при цему први сади палме од врсте Пхоениx цханариенсис. Пословање хотелом наставља Анталов син полиглота, Адорјан, који је имао своје представнике у Прагу и Будимпешти. Особље школовано у Марсеју, Паризу и Њујорку говорило је пет и сест свјетских језика. Ма&етх;ар је организовао и прве туристицке излете, бродске по заливу Боке, и планинске, до висинских кота Орјена и Субре.
За вријеме ратова, Првог и Другог свјетског, хотел је реквириран, те мијења власнике. Сваки сљедеци власник иза претходног, мање је водио рацуна о хотелу и првобитном бренду: „На зеленој плажи“. У првом хотелу су боравили: црногорски краљ Никола И Петровиц, српски краљ Петар И Кара&етх;ор&етх;евиц, бугарски краљ ФердинандИ Кобург, албански краљ Ахмед Зогу, и остали многи знаменити гости.
Данас су туристицко-угоститељски капацитети Зеленике увецани, казују текстови у луксузно опремљеним монографијама штампаним у Загребу. Зеленика остварује раст туристицког прихода за 12%, казују водици штампани у Подгорици. Но би се могло да каже и то како Зеленика тешко враца углед што га је имала док је у приватним рукама породице Ма&етх;ар био хотел „На зеленој плажи“. Зеленика је данас транзитни и луцки град с остацима старог моста преко кога је прелазио популарни циро, ускотрацни воз, до 1968. г, тј. до тренутка када је ова популарна линија укинута у потпуности.
Зеленика има и зале&етх;е вриједно хвале.
Насеље Кути помиње се првипут 1450, за вријеме владавине Херцега Стјепана Вукшица Косаце. Народну школу на српском језику Кути имају од 1878. Православних цркава имају бројем толико да их је у окружењу тешко наци на тако малом простору.
Црква Св. Андрије из 15. в. (завршена крајем 18. вијека, са звоном из 1777. године), има иконостас из 18. вијека, дјело Христифора Рафаиловица. У цркви се цува антиминс што га је у 1764. у манастиру Стањевици освештао лицно владика Василије Петровиц. За цркву Св. Јована предање казује како ју је изградио Херцег Стефан, а срушили Турци у 17. вијеку. Казивање у вези са црквом Св. Госпо&етх;е развија се разно, од предања да је најстарија у овом крају, из 11. вијека, до оног по коме је око цркве сахрањено 300 Херцеговаца и Црногораца, погинулих 1687. године приликом ослоба&етх;ања Новог од Турака.
На два стецка око цркве Св. &ЕТХ;ор&етх;а из 16. вијека, представљена су небеска тијела! Од порушене цркве Св. Илије остало је само средњовјековно гробље. Тако&етх;е порушена је и црква Св. Спаса. Иконстас у византијском стилу краси цркву Св. Тројице, подигнуте 1756. У зеленицком засеоку Пресјека, налази се најстарија од свих – црква Св. Томе из 11. вијека. По несреци је и она у рушевном стању.
Пред крај прице о Зеленици, коју збиља красе многе плаже, сем поменуте, затим главне градске, те пјешцане плаже Змијица (према граници са Кумбором), ево још неких детаља из историје Зеленике: Јула мјесеца давне 1901 године, продорним се писком огласила прва локомотива у Боки.
Била је она серије БХСтБ IIIа5, и вукла је свецану композицију састављену од, за тадашње прилике, најкомфорнијих салонских и путницких вагона, у којима су се налазили високи циновници аустроугарске жељезнице. То је био велицанствен дога&етх;ај за Зеленику и цијелу Боку. Писак је ознацавао феномен саобрацаја, туризма и прогреса. До 1901. могло се из Залива путовати бродом по мору, а копном – пјешице или запрегама. Од 1901. постали су близу Београд, Загреб и Бец. Траса Сарајево-Зеленика била је дугацка 156 км. Дужина пруге на територији Боке износила је 11 км, са станицама: Суторина, Игало, Херцег Нови, Зеленика. Превожена је разна роба, највише угаљ, дрво, нафта, стока и војне пошиљке.
