Зар сви ми не маштамо о одласку на неко ново сликовито мјесто гдје ћемо на најбољи начин искористити преостало љетње сунце и утонути у мноштву плавих нијанси? Крај августа је савршен период за истраживање, љето је још врело али уз неизоставан повјетарац, а понекад само треба да се иде са таласима. Укрцали смо се у барку у градској луци Будва и кренули у авантуру. Дестинација – највеће острво у овом дијелу архипелага, острво Свети Никола. Мјештани га још називају и ”Шкољ” јер његов облик подсјећа на шкољку, а познато је да свака шкољка има своју причу…
Фасцинантне литице које су се протезале око Старог Града водиле су до чувене шпиље у којој је модро плава вода мамила на скок и откривање подморја.
1 километара или (0.6 милес) нас је дијелило до замишљене тропске дестинације и потпуног спокоја. Вожња око острва и упознавање са прошлошћу, наслаге седиментних стијена су нас подсјетиле колико је људски животни вијек кратак и пролазан. Високе литице са живописном свјетло зеленом вегетацијом окомито су се спуштале дубоко у мору, а између су се наџирале уске наслаге бијелих облутака са хладовином од стијена у појединим дијеловима.
Ове природне плажице смо открили са мора, а мамиле су својом савршеношћу. Читаво острво Свети Никола дужине је 2 километара (1 миле), а највиша литица на острву износи 121 метара или (397 феет).
Острво је добило име по цркви Св.Николе која се помиње јос у 16.вијеку. Популарне су три веће плаже на којима се налазе плажни барови, и много мањих плажа око острва које су доступне само са мора те смо одлучили да допливамо до једне. Комбинација драматичног призора стијена и чудноватог насеља обраслог бујном вегетацијом као и кристално тиркизна вода необично нам се допала, да смо пожељели да се што прије вратимо.