Црногорски сликари

Modifikovano: 2004-05-25 13:48:22

Било да је у питању генетска диспозиција или социјални утицаји, тек чињеница је да је у Црној Гори (или:медју Црногорцима) ликовност готово интуитиван начин изражавања.И прије 20. вијека – нарочито на приморју – сликарство је имало своју позицију у црногорском друштву, медјутим, тек измедју 2 свјетска рата црногорско сликарство постаје једна заокружена, мада никад аутархична категорија.

Photo 0 Црногорски

Наиме, у том периоду читава генерација младих црногорских сликара одлази на школовање у Београд, а одатле у европске културне центре – прије свега Париз. Медју њима најпознатији (али никако једини) и за даљи развој црногорског сликарства најзначајнији су Петар Лубарда и Мило Милуновић. <БР><БР> Петар Лубарда (1907. – 1974.) <БР><БР>1925. године започиње студије у умјетничкој школи у Београду, а већ 1926. године одлази у Париз гдје повремено учествује на групним изложбама. Прву самосталну изложбу имао је 1929. године у Риму.<БР><БР>1937. године учествује на медјународној изложби у Паризу и осваја Гранд Приx, а 1940. на интернационалној у Хагу добија прву награду. На Лубарду остављају трага године проведене у концентрационом логору. Црна Гора му је вјечита инспирација, но то никада није банална везаност за крв и тло – већ врло препознатљива атмосфера и мотив ,што је као омаж Лубарди, интерпретирано, и у једној сцени филма "Прашина" Милча Манчевсог. Лубарда учествује у оснивању прве умјетничке школе у Црној Гори, гдје је и један од првих учитеља. <БР><БР>1951. године отвара историјску изложбу у Београду, на којој раскида са соц-реализмом. Мило Милуновић (1897.- 1967.) се школовао на Цетињу, Скадру, Монци, Фиренци и Паризу. У И свјетском рату ступа у црногорску војску, а од 1919. до 1922. борави у Паризу, гдје се упознаје са Сезановим дјелима. <БР><БР>1923. годину проводи у Прчњу гдје у парохијској цркви слика фреске. Од 1924. до 1926. живи у Загребу, и излаже у прољећном салону, затим поново одлази у Париз, а одатле у Београд, гдје, са двојицом колега, оснива Умјетничку Академију. То је његов импресионистицки период који је уједно најплоднији у стваралаштву Милуновића. Након другог свјетског рата са Петром Лубардом оснива умјетничку школу на Цетињу. <БР><БР>1949. године у Београду добија звање мајстора и оснива мајсторску радионицу, а његове слике добијају и експресионистичку ноту. Често слика  медитеранске пејсаже и мртве природе са раковима, рибарске мреже и људе и море. Идеалиста, никада задовољан собом, слике је радио дуго и за њих правио много скица, али је и поред тога за собом оставио много слика, фресака и плаката. Измедју два свјетска рата Црна Гора је, барем на нивоу своје култерне елите, била друштво са одликама модернизма као правца, а тиме и модерности. Додуше – по њу се морало ићи на сам њен извор – у Париз, али је зато она у реакцији са домицилним дала један врло оригиналан производ, или, данашњим рјечником речено – бренд.

Photo 1 Црногорски




Hoteli