И сама помисао да ми приморци кренемо ка сјеверу по децембарском леду и снијегу, није нам звучало нимало привлачно. Међутим, обећање дато веома драгом пријатељу се није могло прекшити, а и крајње је вријеме било да вам представимо наш највећи град на сјеверу Црне Горе, Бијело Поље. И тако по злом времену у Боки, која бијаше скоро утонула у кишу, кренусмо!
На наше велико изненађење, од тренутка када смо напустили Биоче и закорачили ка сјеверу, киша је престала и готово иза сваке наредне кривине смо били запљуснути Толкиновским призорима. Успут смо стајали да посматрамо предјеле који без имало претјеривања изгледају као из „Господара Прстенова“.
Водјени кланцима и кањонима стигосмо у Бијело Поље.
Топлота сусрета са пријатељима, и љепоте краја, су учиниле да се одмах осјетимо као код куће.
У друштву нашег домаћина Иза Гушмировића и његове фамилије започесмо шетњу по Бијелом Пољу.
Прво пођосмо у обилазак Цркве Светог Петра која нас је заиста изненадила својом архитектуром, потпуно неочекиваном за овај дио Европе.
Онда пођосмо до познате Гушмирске Џамије
<ем>„ ова Џамија је пренешена с Јабучине 1741 године све с руке на руку за дан и ноћ од стране џематлија Бијелог Поља“ пише на плочи која се налази на улазу.
Онда посјетисмо једну од ријетко сачуваних кућа из 18 вијека, типичне изградње за Бијело Поље. Иначе веома интересантна прича је везана за ту стару кућу. У њој су Бјелопољци сакрили Хаџи Лоја, великог јунака и вођу устанка против турске власти у Босни. Тамо виђосмо познате долапе са хамианима (купатила), који данас представљају веома драгоцјено умјетничко благо од нацоналног значаја.
Након тога кренусмо у шетњу центром града.
Прво посјетисмо хотел Бијела Рада који наш домаћин, као вриједни предузетник и човјек школован на западу, покушава трансформисати у модеран хотел.
Прошетасмо тргом све до моста на Лиму, а онда посјетисмо и споменике тројици познатих бјелопољских књижевника на видиковцу изнад моста.
Тамо вјечно свој град гледају Ћамил Сијарић, Ристо Ратковић и Миодраг Булатовић.
Поздрависмо се са свима и кренусмо назад кроз природу „отету“ из Толкинових дјела. Посебно се захваљујемо нашем драгом другу Изу, дугогодишњем пријатељу нашег сајта.
Често се сјевер Црне Горе, или традиционално Брда, не покривају на сајтовима у истој мјери као јужна Црна Гора. Уз помоћ наших пријатеља и сарадника Монтенегро.цом се нада да ће ова пракса постати прошлост.
Уколико имате жеље помоћи ову нашу секцију или већ посједујете слике и текстове о Брдима Црне Горе молимо вас да их подијелите са нама, а самим тим и са свијетом.
За наше посјетиоце велики поздрав из Бијелог Поља.
Хвала,
Монтенегро.цом
.jpg)