Унутрашњи (Которско-рисански) дио залива Боке Которске (Црна Гора), до те је мјере због вијугавих обалних линија непредвидив – да магистрални пут на неким мјестима заокреће за готово 90 степени. Такав је случај у Котору, Љутој, условно у Рисну, а посебно у Морињу. Морињ се налази на 30. километру од Котора према Херцег Новом, дубоку у фјорду, у подножју високих Рисанских страна, окомитог планинског вијенца, једнако као и у дну доминантне планине Снијежнице и Јеремијиног брда. За разлику од љета, када је Морињ сав окупан сунцем, зими буде дана када овдје сунца нема ат алл, или га буде сасвим мало.
Ипак, Морињ је највеће насеље на западној обали Которско-рисанског залива, и познато туристичко мјесто. Много поморци и поморски капетани потичу одавде. Да уједно нису били и ратници (у прошлости заиста) и мецене, не би ни могли да о свом трошку управо у Морињу оснују прву школу на народном српском језику (1803). Народна библиотека основана је овдје 1843. Зграда Школе постоји и данас.
Заправо, не постоји само један Морињ. Него постоје Горњи и Доњи, при чему се путницима увијек учини да све што могу да виде од Мориња, опазе за тих неколико минута колико је довољно да колима прођу магистралом. Морињани негодују. С правом!
Јер овдје ваља застати.
Направити паузу.
Из најмање неколико разлога...
Морињ се разликује од обалних мјесташаца по томе што је сав на води. Именом као да је састављен од слане морске и копнене слатке воде. До те је мјере прожето водом ово мјесто! Уколико се само мало зађе с Јадранске магистрале, прво колима па потом пјешке, Морињ открива своје неприкосновене чари. Око породичног ресторана фамилије Ћатовић, једног од ријетких с харизмом аутохтоног амбијента – заправо комплекса старог млина претвореног у угоститељску атракцију, очитује се притајена љепота цијелог Мориња.
Док пијемо беванду, око нас тече вода, и то на свега неколико десетина метара од морског ушћа. Љети-зими! Опажамо птице и морске рибе од врсте које могу да живе у бочатој води, полуслаткој-полусланој. Дрвени и камени мостићи надносе се над каналима и притокама слатководног слива, потеклог из подножја планине Снијежнице. Нису Ћатовића млини били једини Морињски млинови. Има и других, али нису очувани. Један је на самој обали, на пар метара од магистрале и у рушевном је стању. Поред обале су и неке од најомиљенијих камперских локација на цијелом Приморју.
Бочата морска вода пред Морињом погодује расту многих шкољки. У непосредном сусједству постоји велико узгајалиште укусних мушаља, па је и цијена порције у ресторанима нижа. Дотицање питке воде с планине зна да снизи температуру мора дуж бројних локалних пјесковитих плажа. С обзиром на све топлија љета, температура мора у Морињу је за свега неколико степени нижа у односу на плаже у сусједном Рисну. Кад је у Рисну температура морске воде 26&дег;Ц, у Морињу је више него угодних 24&дег;Ц.
Горњи Морињ, на свега неколико десетина минута хода, прича је за себе. Без интензивних изворишта, но с бољим погледом на Пераст и тамошња острва, Горњи је Морињ ближи важном ходочасничком путу. Сваког 8. августа, на дан Св. Петке, овуда се – уназад коју годину искључиво пјешке – ходочастило до цркве Св. Петке на Буновићима. Село је, током зиме пусто, удаљено пар сати хода од Мориња, с извором питке воде, а однедавно и са женским манастиром.
{гооглемап}
