Мојковац са својих једанаест села, која су своје садасње називе добила у доба економског и културног процвата средњовјековне српске дрзаве, смјестен је у најзивописнијем дијелу сјеверне Црне Горе, на надморској висини од 853 м. Мојковац и његова котлина уоквирени су планином Бјеласицом, цији највиси врх Црна Глава достизе висину од 2137 м, и планином Сињајевином с њеним највисим врхом Бабин Зуб од 2253 м. Ове двије планине, на којима се и у љетњим мјесецима на врховима и вртацама задрзава снијег, поред богатих пасњака и сјенокоса, обилују погодним теренима за зимске спортове.
Поред Мојковца протице ријека Тара. Ова дивна планинска ријека дијели мојковацку опстину скоро на два једнака дијела. На лијевој обали Таре, у њеном средњем току, као у низу, поредјана су села: Горња Ститарица на надморској висини од 1013 м и Доња Ститарица на висини од 957 метара. Ова мјеста у долини измедју Великог Препана и Говедарника позната су по својој љепоти. Затим се редјају села: Подбисце, Горња и Доња Поља, Гојаковици Бистрица и Горња и Доња Добриловина, гдје надморска висина износи 825м. Теско је изреци суд које је од ових села, подвуцених испод органака планине Сињајевине, љепсе и питомије. Једно је сигурно да ко једном продје кроз њих зазели да их цесто поново обидје и узива у њиховој љепоти. Десном обалом Таре поредјана су села: Бјелојевице, Мојковац, Стевановац, Просцење и Бјеловине, која такодје својом раскосном љепотом плијене погледе пролазника. Сјеверно од Мојковца, удаљено 10 км, смјестено око рјецице Лепеснице, налази се село Лепенац на надморској висини измедју 875 и 1081 м.
Сјеверноистоцно од Мојковца, удаљено око 15км, на надморској висини око 1000 метара (највиса тацка је 1182 м), налази се село Зари.Мојковац са својих једанаест села, која су своје садасње називе добила у доба економског и културног процвата средњовјековне српске дрзаве, смјестен је у најзивописнијем дијелу сјеверне Црне Горе, на надморској висини од 853 м. Мојковац и његова котлина уоквирени су планином Бјеласицом, цији највиси врх Црна Глава достизе висину од 2137 м, и планином Сињајевином с њеним највисим врхом Бабин Зуб од 2253 м. Ове двије планине, на којима се и у љетњим мјесецима на врховима и вртацама задрзава снијег, поред богатих пасњака и сјенокоса, обилују погодним теренима за зимске спортове. Поред Мојковца протице ријека Тара. Ова дивна планинска ријека дијели мојковацку опстину скоро на два једнака дијела. На лијевој обали Таре, у њеном средњем току, као у низу, поредјана су села: Горња Ститарица на надморској висини од 1013 м и Доња Ститарица на висини од 957 метара.
Ова мјеста у долини измедју Великог Препана и Говедарника позната су по својој љепоти. Затим се редјају села: Подбисце, Горња и Доња Поља, Гојаковици Бистрица и Горња и Доња Добриловина, гдје надморска висина износи 825м. Теско је изреци суд које је од ових села, подвуцених испод органака планине Сињајевине, љепсе и питомије. Једно је сигурно да ко једном продје кроз њих зазели да их цесто поново обидје и узива у њиховој љепоти. Десном обалом Таре поредјана су села: Бјелојевице, Мојковац, Стевановац, Просцење и Бјеловине, која такодје својом раскосном љепотом плијене погледе пролазника. Сјеверно од Мојковца, удаљено 10 км, смјестено око рјецице Лепеснице, налази се село Лепенац на надморској висини измедју 875 и 1081 м. Сјеверноистоцно од Мојковца, удаљено око 15км, на надморској висини око 1000 метара (највиса тацка је 1182 м), налази се село Зари.
Сва ова села постојала су јос у доба Немањица, када су и добила своје називе које су до данас сацувала. Имена неких села и мјеста везна су за средјовјековни рудник сребра Брсково. У једној повељи Краља Уроса И (XIII в.), којом је Богородицном манастиру поклонио на корисцење одредјене земље, помињу се насеља: Брсково, Просцење, Стрицина, Гостиловила, Бистрица, Добриловина, Бјелојевина и друга. У XII и XIII вијеку Мојковац је са својим подруцјем био у саставу Раске. Послије доласка Турака, који су га заузели 1399. године, и за вријеме њихове владавине припадао је Херцеговини, а неко вријеме бјелопољској и пријепољској области. По Турској подјели, ријека Тара била је граница измедју Горњег и Доњег Коласина. По свом географском полозају и саобрацајницама које кроз њега пролазе, Мојковац заузима средисно мјесто медју градовима сјеверне Црне Горе. Мада Мојковац са својом близом и сиром околином припада брдско-планинском земљисту, климатски услови његовој котлини врло су повољни за развој туризма, стоцарства и неких пољопривредних култура.
Културно-историјски споменици - На сест километара истоцно од Мојковца, на надморској висини од око 1.100 метара, налазе се остаци средњовјековног града - трга Брсково. Осим градине и мјеста гдје се налазила црква, других остатака овог рударског насеља нема. Мјесто гдје се град налазио обрасло је сумом, а досад нијесу врсена археолоска истразивања. Према писаним документима, Брсково се први пут помиње 1254. године. Према сацуваној архивској градји, свој највеци економски, политицки и културни развој овај град-трг, у којем су Саси копали и топили руду сребра и олова, достигао је измедју 1250 - 1350. године. За вријеме економског процвата, Брсково је било и велики тговацки центар. Нароцито је била развијена трговина измедју Брскова, с једне, и Дубровника и Котора, с друге стране. Вјероватно да је експлоатација сребра и Брскову била обимна, јер К. Јирицек, према једном документу од јула 1280. године, долази до закљуцка да је сребро из Брскова извозено у западне земље. У околини Крагујевца 1928. године пронадјено је 46 динара с ликом Краља Уроса И, који су највјероватније ковани у Брскову.
.jpg
)