Муо је обално мјесто с рибарским и именом и презименом! Овдје се чува сребрна риба паламида. Погледајмо гдје, како и откуд...
Муо? Туристи почесто не знају што би име мјеста у коме љетују требало да значи?
Да ли се по падежима Муо мијења у: Муо, Муа, Муу, или како?
И са локалних радио станица понекад се чује како на Муу ове године има више гостију у односу на исти период лани...? Буде година и кад то није тако, ипак, Муо је Муло!
Име је добило по заиста многим мулима (одмориштима за барке) изграђеним уз обални пут. Кад ово знамо, имамо симпатије свих мјештана. Махом оних старијих, станодаваца!
Лако је током кратке обалне шетње набројати како на Мулу (Црна Гора) постоје бројна камена мула. Муљани су сви у прошлости били рибари, и изградили су мула испред својих кућа да би барке-хранитељице заштитили од таласа. У дословно сваком мјесту Боке Которске постоје мула, али их на Мулу, на свега пар километара, има највише – чак 50-ак. То је својеврсни медитерански рекорд, немојмо се заваравати.
Муљани су заљубљени у своја мула! Старији и данас сједе на пижулима дуж низа камених кућа које се додирују, и које су све тик уз обалу. Мјештани су увијек спремни да о мулима прихвате разговор. Током бонаце, када нема ни дашка вјетра, и када се спратне куће с мулима удуплају у морском огледалу, тада вапе да буду фотографисане. Ако с рибарима засједнемо на пижулу, јединственој приморској архитектонској творевини (љети топлој каменој клупи озиданој уз кућу), рибари отварају своју душу. И откривају тајну дуговјечности свих тих муљанских мула...
Наиме, у прошлости Боке Которске (Црна Гора) специјалном су се кљештастом направом на бази полуге, постављеном на врху барке, велики камени блокови вадили из мора. И слагали уз обалу, на начин да буду брана таласима. У историји ове типичне медитеранске градње никад се није користио цименат као везивно средство! Мјештани су у процјепе између послаганих великих камених громада уметали снопове шкољки мушаља (дагњи, мушула). Специфичним везивним бисусним снопом, изворно оним нитима којим се шкољка хвата за камен, мушље су јаче него што би то могао да повеже бетон – спајале камен с каменом. То чине и данас!
У земљотресу из 1979. и мула су страдала, дакако, али би сасвим нестала да им нису из мора припомогле колоније мушаља, и њихови изузетно јаки бисусни снопови.
*
Било како било, Муо је мјесташце са повлашћеним погледом на Котор. Та повлашћена вишта (у преводу с локалног идиома – поглед), посебно долази до изражаја током августовске традиционалне акваторијалне феште Бокешке ноћи, када многе маскиране барке или крећу с обала Мула, или туда пролазе. Дакако, традиционални ватромен боље се види са сучелишних обала Мула неголи из самог Котора, тим прије што се сав рефлектује у води, по свим бојама спектра!
Током љетњег дана има много ватерполиста који незнатну раздаљину од пола наутичке миље између Котора и Мула преваљују тренинга ради. Наравно: сви они морају да знају за јадац: да током дана многи бродови, једрилице и јахте директно сијеку њихову пливачку руту. Стога, ако препливавате овај заливски апендиx – опрез!!!
*
Муо има физиономију урбаног типа низног насеља. И све се те спратне камене рибарске куће налазе у подножју сликовитог полуострвског брда Врмац, које спречава да дан у Котору траје дуже за неколико сати. Најстарији споменик оличен је у старијем дјелу цркве Кузме и Дамјана из 18. в. Године 1864. саграђена је у мјесту црква Блаженог Грације, у којој се чувају свечеве мошти илити моћи. Сем њих, ту се налази и својеврсни споменик рибарству – сребрна захвалница у облику рибе паламиде, поклоњења цркви непосредно након што су Муљани (у 19. в) мрежама извукли до тих времена незапамћен улов паламиде, рибе за коју се с правом држи да је по квалитету меса сасвим налик туни.
Из Мула се кроз предграђе Пелузица може шетњом до Котора за 15-ак минута. До сусједног Прчања, исто. Све вријеме, шетња обалом наликује обиласку јединствене изложбе камених мула, јер је свако муљанско муло друкчије. И између сваког се налази макар мала медитеранска биљна оаза. Касна ноћна шетња открива ноћно лице рибарског мјеста: многи постарији Муљани забацују с обале мамце на рибе од гроте (рибе из каменог скровишта). И чекају рибари, ионако пословично мучени сезонском буком и несаницом. Удице ваде јутром, кад сви туристи спавају, послије бурне ноћи проведене у Котору. Уловљени тада листом буду мрки и љигави гуљочи. Они на први поглед јесу ружни, али су обална риба прве категорије!
Те делиције потом својим верy оwн Муљанима-рибарима спремају њихове жене. Нити један ресторан нема фригане гуљоче у понуди, нити бродет од њих, нити било какво јело. До овог неприкосновеног залогаја гост може да дође само ако је у нарочитој милости код Муљана. Ако с погледом на Котор, љетује на Мулу. Наравно, и ако се налази у нарочитој милости Муљанки!
