Измеду ријека Лима и Таре, у средишњем дијелу Бјеласице, налази се Национални парк Биоградска гора, и у оквиру њега једне од три посљедње европске прашуме.
Овај басен је заштицен од 1878. године, када је постао такозвани Краљев забран - поклон тадашњем краљу Николи. Из тог периода датира свијест о неопходности цувања Биоградске горе за будуцност. Заиста, она је остала готово нетакнута - свијетао примјер идеје Црне Горе као еколошке државе.
Глацијални облици рељефа - високи планински врхови и глецери праве диван контраст са језерима и ливадама. Иако су ти врхови високи и преко 2000 м (највиши је врх Црна Глава - 2139 м надморске висине) и поједине врсте дрвеца у прашуми високе 40-50 метара, предио изгледа веома питомо.
У самом срцу прашуме, на 1094 м надморске висине, налази се Биоградско језеро. Непоновљиву плаво-зелену боју даје му густа шума која се у њему огледа, са својих 86 врста дендрофлоре, од којих су многе заштицене (у Националном парку Биоградска гора настањено је 20% ендема Балканског полуострва).
Љубитељи природе могу уживати у шетњама шумама смрце, јеле, букве, бријеста, храста или липа, а орнитолози и љубитељи птица-у посматрању лета орла или јастреба. Од крупније дивљаци, цести су јелени, дивокозе, медвједи и вукови. Овдје се може видјети цак 80 врста лептирова - 40% укупног броја врста у Црној Гори.
Биоградска гора није само природно ремек-дјело, него и прави етнолошки трезор. На ободима прашуме, у катунима и селима, могу се запазити колибе, воденице, савардаци - аутохтона, народна архитектура, као и археолошка налазишта. И топоними (Сјерогосте, Краљево Око, Гановаца итд) свједоце о дугој историји овог краја, али и његовој непромјенљивости кроз вријеме.
Заиста, на Биоградској гори историјско вријеме као да не постоји, али зато постоји оно циклицно, које се може пратити по неописивим играма и промјенама боја шуме, или по оживљавању и поновном замирању катуна током године. На ободу овог Националног парка налази се манастир Мораца (XIII вијек) са веома лијепим и знацајним фрескама из XIII, XVI и XVIII вијека и најзнацајнијим (код нас) иконама из XVIИ вијека.
Обилазак Биоградске горе може се поцети баш одатле. Осим тога, за веце групе туриста организовани су излети кроз шумске екосистеме до Биоградског језера (Колашин - Краљево Коло - Биоградско језеро) уз, по жељи, веслање у дрвеним цамцима.
.jpg
)
Такоде, могуце је доци ски лифтом до једног од врхова Бјеласице, одакле се пружа велицанствен поглед на цијели Национални парк (то је рута Колашин-Мушовица ријека - Ски центар Језерине) За мање групе туриста који користе теренска возила организује се обилазак парка из правца Долови Лалевица - Бјеласицка Коса - Зекова Глава – Врањак – Језерине – Колашин, или обратно.
До највиших кота и језера (Црна Глава, Зекова глава Троглава, Пешица језеро, Сишко језеро, Урсуловацка језера) може се стици маркираним стазама. На одреденим мјестима је могуце камповати.
.jpg)