Ораховац, Црна Гора
Ораховац је дубоко у залив Боке Которске увучено и изоловано, идилично мјесташце са извориштима питке воде, на 10 км од Котора.
Да залив Боке Которске није до те мјере дубоко ушао у копно, сликовити Ораховац нашао би се једнако удаљен од мора као нпр. Цетиње, или Ријека Црнојевића (в. то, Скадарско језеро, Црна Гора). Али је, хвала географији, Ораховац ипак обално мјесто!
Смјештен је на 10 км сјеверно од Котора, према Перасту (в. то). У прошлости је коритом кратке ријеке Љуте био физички одвојен од сусједног мјеста Љута, све до изградње моста којим је прошла Јадранска магистрала.
Ораховац је једно од ријетких мјесташаца које никад није имало проблема с недостатком питке воде, јер њоме обилује. Извориште Ерцеговина данас је каптирано и издашношћу напаја Пераст и друга мјеста дуж обале.
Чак и овлаш када се погледа с мора или копна, Ораховац обећава госту наглашени мир. Насеље је довољно удаљено од туристичких центара да није временом постало стјециште сезонске гужве. Овдје се љетњи зрикавци јасно чују.
Некад насеље вриједних рибара, Ораховац се све више окреће туризму. Смјештен је у обалној шуми старих храстова, од којих најстарији памте доба барока, што ће рећи гдје су никли прије 300 година.
У прошлости је мјесто дало много поморских капетана. Само у другој половини 19. в. имало је флоту од 30-ак бродова. Обалом гдје су сви ти једрењаци пристајали данас доминира туристички комплекс састављен искључиво од обновљених старих камених палата.
Изнад насеља суверено доминира православна црква Св. Ђорђа изграђена на стијени, и на мјесту једне још старије. Осликана је фрескама из 15. и 16. в. Занемаримо ли куриозитетно ново насеље које је у непосредној близини цркве никло минулих година (са заиста повлашћеним погледом на Которски залив), ваља истаћи оно што остали водичи занемарују: лакоћу досезања околних врхова, прије свега оног на коме се, између Пераста и Ораховца налази старо аустроугарско гранично (тада са Црном Гором) утврђење. На око 45 минута напорног хода (лигхт планинарења!), то се утврђење разликује од осталих аустроугарских по томе што није наткриљено каменим сводом (као на брду Врмац изнад Котора, прекопута Ораховца), него је налик каквом старом граду, са фортификацијама око правог мини-сеоцета, с кућама унутра. Данас без кровова, разумије се.
На путу према Перасту, на дословно пола метра уз магистралу, налази се позната – Бајова кула. Ријеч је о скромној спратној каменој грађевини, но богате прошлости. Име је добила по прослављеном историјском јунаку Бају Пивљанину, из села Рунице у Пиви (Црна Гора). Бајо је у Боки Которској, између Ораховца и Дражиног Врта саградио кулу, одакле је као из какве герилске базе, а на челу хајдучке дружине, нападао турске караване по Црној Гори. Бранио је и Пераст и Котор, те градове по Далмацији и Херцеговини од Турака. Када је 1685. скадарски паша с војском кренуо да пороби Црну Гору, Бајо Пивљанин нашао се на страни Црногораца. Погинуо је код Цетиња, у бици на Вртијељци. Данас је плажа знана као Бајова кула једно од познатијих излетничких которских купалишта. Шљунковита плажа потпуно је обрасла шумом ароматичног ловора. У ноћно доба рибари је воле зато што позиције под Бајовом кулом воле и рибе! Чак из Котора и са Мула долазе ноћу овдје рибари, и обавезно се кући враћају пуни квалитетног улова.
Не неколико десетина метара од плаже према Ораховцу, налази се узгајалиште шкољки (мушаља, дагњи, Мyтилус галлопровинциалис). Ако нисте били срећне руке при рибању, купите укусне шкољке! Пуне су меса. Љетовање без воћа из мора недопустиво је да буде овековјечено камером.
Идемо даље, према Перасту. Километар.
И стоп!
Ту се над самом обалом надносе старе куће насеља Дражин Врт, и саме налик врту – у мјери у којој је насеље уредно послагало своје куће огледане у морском огледалу. И ту се могу купити узгојене квалитетне шкољке мушље. И мед. Типичност овог мини-насеља са свега пар десетина кућа кућа огледана је у томе што из Дражиног Врта илити Драживрта потичу најбројнија имена познатих капетана. Свих – из поморске породице Вукасовић.
Од Драживрта до Пераста простире се магистрална зараван у дужини од неколико километара, многим моторизованим пролазницима неатрактивних километара. Али ти километри то нису! Нису ни по чему незанимљиви, онако насељени само стијенама с десна – и жбуновима дивљег нара и дивље смокве с лијеве, обалне стране. Наиме, то су апсолутно једина мјеста на цијелој 50-км дугој релацији Котор – Херцег Нови, на којој се једнократни нудисти могу начас спустити неком од стрмих стаза до камените обале, одморити, и у пречистом мору запливати, а да нису ниоткога ометани. Зашто смо рекли: накратко? Зашто што је много љубитеља овог раритетног, не више од 2 км дугог пустог раја.
Иза њега, крене ли се магистралом до Пераста, слиједи Град налик барокној бајци. Град-музеј: Пераст. Кликните на то име...
