Предивна је ова наша Црна Гора, а и вјероватно једна од ријетких дестинација у Свијету гдје се у исто вријеме можете купати у топлом Јадранском мору и за нешто више од сат времена пјешачења се скијати на падинама Орјена и уживати у његовим предјелима.На овом драгуљу бококоторског залеђа, снијег се задржава до краја маја захваљујући највећој количини падавина зими у Европи што проузрокује у вишим дијеловима масива дебео снијежни покривач.
Осим природних контраста фасцинантни су и цивилијзацијски, почевши од обале мора, па до планинских врхова, тако да је Орјенски Масив и идеална дестинација за активне одморе – планинске шетње, алпинизам и за научне опсервације.
Орјен је прву трасирану планинску стазу добио крајем 19. вијека, током владавине Аустроугарске Монархије, а којом је лично аустроугарски престолонасљедник, принц Рудолф, изашао на главни врх при свом обиласку овог дијела Царевине. За Аустроугарску се везује и градња низа утврђења и одличних колских путева, ремек дијела тадашњег грађевинарства. О квалитету путева довољно говори податак да су они, без неког одржавања и измјена, још увијек у употреби. При посјети Орјену свакако треба обићи Црквице, мјесто гдје се налазила велика аустроугарска касарна са пратећим утврђењима на истакнутим висовима у околини. Домицилна традиционална архитектура је, наравно далеко скромнија и рустичнија, а њена сачувана изворност и једноставност, ваљан је мотив обиласка подорјенских села Крушевица, Мокрина, Каменог, Жлијеба, Буновића Убала. Главни грађевински материјал је камен и он често служи чак и за покривање кровова.
Орјен је као ријетко које мјесто на свијету испуњен спелеолошким објектима, јамама и пећинама и прави је рај за спелеологе, који процјењују да у Масиву имају још деценије и деценије истраживачког рада. Орјен је такође омиљена планинарска дестинација, добрим дијелом и због Зубачког кабла, који је уједно највиша тачка источнојадранског приобаља.
Друго одредиште које планинари радо посјећују је Субра, планина за коју се везује неколико епитета: њен врх је најбољи видиковац у Масиву, Субрин амфитеатар слови за најзанимљивији детаљ приморских Динарида, а Субрини платои су један од најупечатљивији примјера крашког микро рељефа у свијету.
Субрин амфитеатар је најбојли алпинистички терен на Орјену, права посластица за љубитеље овог екстремног спорта. Јужни крајеви масива, у непосредном бокељском залеђу, све више се користе за параглајдинг.
Излетници и планинари радо посјећују Врбањ, који је протеклих деценија добио садржај локалног излетничког центра. Каменска раван са планинарским домом За Вратлом, неизоставна је дестинација јужног дијела масива. Ту се, осим Субре, налази више планинских врхова са одличним погледом на Залив и отворено море. На Субру најчешће се полази из планинарског дома За Вратлом (1160 м). Дом је складно камено здање капацитета 50 лежајева. Како се објекат не налази на путу, сачувао је мир и прави планински угођај. Већ код дома пажњу привлачи доминантни огољени куполасти врх Субре, који се види на западу.
Први дио стазе води кроз заталасану Каменску раван и Дубоки до, катуништа села Камено, да би од, њиховог руба, у подножју Субре, започео стрми успон. Цијела Субра представља изузетан мозаик спелеолошких објекат и тешко је наћи друго мјесто на земаљској кугли гдје би јаме имале толику учесталост да испод вас има више празног простора него стијена по којима ходате! Неке од јама на платоима имају и своју историју, знатно дужу од времена њиховог научног истраживања. Из Драгове јаме (минус 46 м) Камењани су вадили лед и продавали га и на тај начин много прије проналаска фрижидера употпуњавали понуду у херцегновским кафанама и првим хотелима. При сусрету са овако лијепим и уједно застрашујућим окружењем, човјек може да осјети сву моћ природе и њених исконских створитељских сила. Субра је, удаљена од сваке људске активности, сачувала изворност каквом се ријетко која планина данас више може подичити, а поход до њеног врха као по цијелом Орјенском Масиву нуди призоре од којих није лако одвојити поглед: жлијебове, камине, пасове и превисе, а све то прошарано стаблима мунике(ендемне врсте дрвета), која су, ко зна како, успјела да коријењем продру о овај голи, сиви камен.
Након пола сата напорног пењања, стаза избија на 1679 метара висок врх Субре. То није највиша тачка масива Орјена, али је засигурно најпознатија. Славу дугује управо добром погледу који сеже од централне Албаније, цјелокупне Црне Горе, са доминантним врховима Ловћена, Проклетија и Дурмитора, па преко херцеговачких планина и Поповог поља, све до јужне Далмације и њених острва, а кад је бура на самој линији спајања мора и неба, као најудаљенија тачка, може се опазити чак и Ластово. Зимски излазак на врх заогрнут у дебели снијежни плашт, посебан је доживљај, али и привилегије малобројних заиста добро обучених и спремних алпиниста. МАСИВ ОРЈЕНА Природне особине: површина: преко 400 км квадратних положај: крајњи југозапад Црне Горе и дио источне Херцеговине највиша тачка: Зубачки кабао (1894 м) клима: измијењено планинска, са великом количином оборина у хладном дијелу године тло: више или мање изражени карст са свим својим пратећим феноменима вегетација: претежно буква, граб и муника Захваљујемо се на сарадњи планинарском друштву Субра и Жељку Старчевићу Небојша Мандић
