Манастир Острог - Св. Василије Острошки, Црна Гора

На скретању удесно (с правца Даниловград – Никшић) код мјеста Богетићи, након 8 км кривудавог пута – налази се најпознатији манастир у цијелом православном окружењу: Манастир Острог. Саграђен је 1665, с пећинским црквама Ваведења Пресвете Богородице и Часног Крста. Манастир је подигао митрополит захумски и херцеговачки, Св. Василије Острошки.

Сам положај овог архитектонског чуда захтијевао је изузетну вјештину мајстора. Манастир Острог подигнут је у брду, у стрмим острошким планинским гредама, на надморској висини од 900 м. Бијели је манастир дословце узидан у стијени и њоме је заклоњен са сваке стране. Сваке године, сваког дана, овдје  ходочасте бројни вјерници православци, Срби, Црногорци, Руси, Грци..., а неријетко и припадници других религиозних конфесија. Посебност овог ходочасничког епицентра је у томе што се у пећинској келији налази несатруљело миомирисно тијело Св. Василија Острошког, а поред чијег кивота увијек стоји монах, посвећен непрекидној молитви. Само једног дана у години, на Васиљевдан, свечево тијело је сасвим откривено и може се видјети. Тога дана манастиру се прилази сатима...

Дуга историја манастира Острог пуна је посведочених прича о чудесним исцјељењима. И данас поклоници долазе да ноћ пробораве у конацима, и да у тишини, кроз молитву, од Св. Василија затраже помоћ. Написане су књиге о томе како су слијепи овдје прогледали, глуви почели да чују, нијеми проговорили, непокретни проходали, парови без дјеце добили потомство... Ваља двапут казати како су о свему овоме написане књиге пуне истинитих свједочења, и те се књиге налазе у јавној продаји. Св. Василије Чудотворац, друго је име за истог свеца, за истог оног монаха Стојана Јовановића који се овдје упокојио 1671, и чије су тијело доцнији монаси пронашли сасвим очуваним. Да је све тако, заиста може и да се види. Не увијек, не без извијесних предуслова, важно је нагласити, не без поста, ако неко манастиру Острог долази у походе на начин на који би и другој каквој туристичкој атракцији.

Пећинске цкрве осликане су фрескама. Овдје су се до краја Другог свјетског рата чувале три највеће светиње хришћанства: Чудотворна икона Богородице Филермске (в. Цетиње), некадашње заштитница Реда Малтешких витезова, рука Св. Јована Крститеља (в. Цетиње) и честица Часног крста (в. Цетиње), дјелић крста на коме је разапет био Исус Христос.
Црква Св. Тројице, познатија као Доњи манастир, саграђена је под Острогом 1824. Па, иако се од ње до Горњег манастира данас стиже лако, асфалтираним премда изузетно вијугавим путем, многи из поштовања паркирају кола ту, и пјешице ходочасте (20-ак минута) узбрдо до манастирске Светиње. Током тог кратког пјешачења ходочасник и турист упозна многе људе, поприча с њима, чује невјероватне људске сторије. До манастира Острог, оног Горњег, који се усијечен у планини као чудо види издалека, ваља пјешке. Увијек се исплати.