Кртоли (полуострво Луштица, Тиват, Црна Гора)
Кртоли данас захватају више од половине општине Тиват, бројна сликовита мјесташца, Солиотско поље и архипелаг с три јединствена острва. Кртоли су били метох острвског манастира Св. Архангела Михаила. Овдје ради прва школа на народном језику у Црној Гори.
У Боки Которској (Црна Гора) постоје два велика полуострва, Врмац (између Котора и Тивта) и веће – Луштица, од улаза у Залив до залива Траште. Највећим дијелом, област Кртолâ у географском смислу припада полуострву Луштици, и налази се између отвореног мора и мора Боке Которске.
До Кртола се долази лако (в. Радовићи). Сва тамошња мјесташца налазе се или по ниским оближњим брежуљцима, или тик уз обалу. Ријеч је о Радовићима као највећим (в. то), Ђурашевићима, Марићима, Богишићима, Миловићима, Никовићима, Костићима, Гошићима, те Бјелилима, Калуђеровини, Крашићима.
Кртоли су као цјелина од давнина били метох (манастирска област) острвског православног манастира Св. Архангела Михаила, тј. област Михољског збора, некад много ширег од граница данашњих Кртола. Назив потиче из 14. в. од Цартолле, у значењу утврда на брежуљку (а не од кртола, у значењу кромпир).
Подручје Кртола данас захвата више од половине општине Тиват (Црна Гора). У саставу ове области су и Солила, тј. Солиотско поље, и Свештени архипелаг (Кртољски архипелаг), с три острва.
Солиотско поље обилује и сољу и историјом! Још у средњем вијеку, Солила (поље на готово нултој надморској висини) избраздана су парцелама у које се море уливало плимом, и ту испаравало до августовског кристализирања. Вјековима су се око производње соли међусобно отимали: зетски кнезови, которска власт, Млечани, херцегновски Турци... Историја памти и непријатељска пустошења (затрпавања) басена.
У еколошком смислу, Солила су предио нетакнуте љепоте, пуне љековитих соли и минералне глине, али и мјесто за посматање бројних врста птица. На подручју данас урушених солана нису ријетки они сезонски намјерници који ниткога ометани, намазани љековитим блатом, уживају у погледу на најразуђенији дио Црногорског приморја, на управо три оближња заливска острва...
Духовни епицентар Свештеног кртољског архипелага свакако је Михољска превлака, познатија као Острво цвијећа (острво – само кад је плима!), некадашња царска лавра. На том је дјелићу копна Св. Сава 1912. г. ударио темеље манастиру (Св. Михаила) и основао прву зетску епископију. У 15. вијеку, Которани (који су позвали и прихватили власт Млетачке републике) трују 70 монаха и бродским топовима с мора затиру православни манастир, а под изговором да (тиме) гуше сељачки устанак, тзв. Грбаљску буну. О свом трошку грофица Екатерина Властелиновић обнавља манастир 1883. г, и на врху острва подиже до данас очувану цркву Св. Тројице, с розетама и фрагментима камене пластике из некадашње светосавске лавре.
Крајем минулог вијека обновљен је и сам манастир. Паралелно, Острвом цвијећа ходе и монаси и туристи. Михољска превлака је духовна, еколошка и ботаничка оаза, с плитким топлим купалиштима, и свакако је вриједи посјетити.
Сусједно је острво до те мјере близу Превлаци да се до Св. Марка (некад знаног као о. Архангела Гаврила) може лако и препливати! У 2. половини 20. в. на острву је изграђено тзв. полинезијско насеље-љетовалишта паришког клуба Медитерране, с бунгаловима од дрвета и палмовине – до те мјере ексклузивно/забрањено да више од половине тренутно рођених Бокеља никад није ногом крочило на њ! Премда највеће заливско острво, оно је и данас ненасељено, иако стално обилажено туристичким бродићима и фотографисано с мора.
Треће острво у архипелагу, шкољ Госпа од Милости, подводним је спрудом спојено са Св. Марком, до те мјере плитким, да током љетње осеке чак и обичном барком овуда треба опрезно! Црква посвећена зачећу Св. Богородице, и самостан опасан бедемом, настају 1524. До 1800. ту живе фрањевци. Комплекс је обновљен 1900. И данас је жив.
Са источне стране архипелага налази се Тиват (в. то). Са западне стране – кртољска сва насеља. Године 1776. у Кртолима ради прва школа на народном српском језику у Црној Гори.
Црква Св. Госпође што доминира континенталним полуострвским пејзажом, саборна је црква цијелих Кртола (в. Радовићи).
У Богишићима се налази Св. Иван, у непосредној близини цркве Св. Јована. Црква пак Св. Јована Претече једнобродна је грађевина из 1776.
Једнобродни храм Св. Луке с полукружном апсидом и с високим звоником налази се у мјесту Гошићи, на мјесту старије цркве, обновљене 1776.
У Крашићима, на самој обали, налази се црква Св. Мученика из 1901. Изнад камене плоче с натписом уграђена је розета. Из 18. в. потиче Св. Никола (Горњи Крашићи), једнобродна грађевина с правоугаоном апсидом.
У Ђурашевићима је црква Св. Архангела Михаила из 18. в.
Боравак у Кртолима, ма гдје се одсјело, нуди повлашћени поглед на чак три оближња острва, млијечно-плаву боју мора плитке лагуне, те лаку везу са Тивтом, Котором, Будвом (в. све то), кад и одлазак на најпознатије полуострвске излетничке поште: Плави хоризонти, Росе, Жањиц...
