Пљевља се налазе на сјеверу земље, на тромеђи Црне Горе, Србије и Босне, у плодним долинама ријека Ћехотине и Брезнице. Погледајмо историјат овог од давнина насељеног града. Обиђимо Хусеин-пашину џамију с највишим минаретом у окружењу, и манастир Св. Тројице – некадашњи центар Преписивачке школе.
У Пљевља, град на крајњем сјеверу Црне Горе, може се доћи из неколико праваца. Из Србије преко Пријепоља, из Босне преко Рудог и Чајнича, а из саме Црне Горе – из Бијелог поља и са Жабљака. Пљевља се налазе дакле на тромеђи, у плодним и лијепим долинама ријека Ћехотине и Брезнице.
На мјесту данашњег града, и у околини, човјек је живио одвајкада. Археолошки локалитет у кањону ријеке Ћехотине свједочи о култури средњег палеолита. Оближње село Комини било је важан римски трговачки центар у 2. в. Средњовјековно насеље, под именом Брезница, развија се на раскрсници караванских путева с Приморја ка унутрашњости. Брезница живи у оквиру државе Херцега Стјепана, а под именом Пљевља први се пут помињу 1430.
Турци ће заузети град 1462, наставити трговачку традицију, развити је, и сједиште херцеговачког санџаката (главног административног центра) премјестити овамо, 1576. г.
Будући да су готово све куће биле од дрвета, често су знале да горе. Пожар ће тако 1818. године сасвим уништити градић. Турци зато селе администрацију у Мостар (Херцеговина).
Током аустроугарске владавине (од 1878), Пљевља постају погранична војна постаја. Црногорци ослобађају град 1912. У чувеној Пљеваљској бици (1941), Италијани десеткују младе партизане – антифашисте. Споменик висок 40 м подигнут на оближњем врху Стражица свједочи о овом догађају.
Након Другог свјетског рата Пљевља постају важан индустријски и рударски центар Црне Горе, и трпе неминовне промјене. Пљеваљски Рудник обезбјеђују угаљ за Термоелектрану која производи половину укупне струје у земљи. Високи димњаци доминирају панорамом и кваре овдашњу еколошку слику.
Од богате историје није много остало да се види, па ни од старог дијела града чије се оријентална архитектура само назире. Ипак, центром суверено влада Хусеин-пашина џамија, вјероватно најљепша муслиманска богомоља и вјерски споменик у Црној Гори.
О џамији као о врхунцу оријенталне архитектуре писао је турски путописац Евлија Челебија у 18. в. Саградио ју је у 2. половини 16. в. везир Хусеин-паша. Спекулише се да је архитект био чувени Хајрудин, творац мостарског Моста. Џамија је четвртастог облика, с трима декоративним куполама које стоје над стубовима истуреног тријема. Ипак, минарет висок чак 42 м оно је што одузима дах, јер је највиши на просторима еx-YУ! Почетком 20. в, на крају гробља уз џамију, изграђена је такође висока, камена сат кула. Хусеин-пашина џамија изнутра је декорисана геометријским и цвјетним дезенима, посебно лијепо украшена је централна купола и мирхаб-ниша. Доминирају јасна црвена, плава, и боја злата.
На само километар и по од центра Пљеваља налази се манастир Св. Тројице из 12. в. Изолован од спољњег свијета, сакривен у шуми с једне и стијенама с друге стране, манастир је временом дограђиван. Године 1592. саграђен је нартекс с куполом. Коначни изглед добиће у 19. в. када се граде монашке келије. Манастир је по много чему познат, најприје по преписивачкој школи, кад и по једној од најбогатијих збирки вриједних рукописних књига. Преписивачка школа дјелује током 150 година.
Манастирска је црква осликана изузетним фрескама. Фреске с краја 16. в. приказују Христово страдање, и 10 владара из династије Немањић. Рад су монаха Страхиње. У богатој манастирској ризници налазе се, између осталих, ванредно вриједне иконе из 16. в. с приказима Св. Стефана и Три јерарха, рад Андрије Раичевића, дио одежде Св. Саве и много тога још вриједног за погледати.
У центру Пљеваља налази се Завичајни музеј и Градска библиотека. У музеју се може да опази врло вриједна стаклена ваза из римског периода, једна од свега неколико сачуваних у свијету.
У близини Градског парка налази се излетиште Водице, атрактивно по неколико мањих, каскадних језера, које водом пуни омањи поток.
Када се из града под планином Љубишњом крене јужније према (и даље планинском!) Жабљаку (в. то, Црна Гора), пажњу путника привуче мост на Ђурђевића Тари, изузетно дјело модерне архитектуре. Мост витке линије премошћава најдубљи кањон у Европи, просјечно дубок чак око 1100 м.
