У свом даљем путу наиђосмо на Рисан,
једну од најстаријих насеобина у Боки, са бројним причама и легендама о славној Теути, Илирској краљици, која некад давно столоваше у њему, Римским мозаицима и стравичним Сопотом који бијаше празан и тих приликом проласка ваших репортера, али који зна тренуцима највеће љутине и преко пута пребациват.
Пераст увјек доноси неки нови осјећај, неки нови доживљај. По ко зна који пут поново бијасмо импресионирани сусретом са перашким отоцима и њиховим одсјајом.
Наиђосмо на палату Бујовић, сада музеј града Пераста а некад бијеше љетњиковац ове славне перашке фамилије. Видјесмо и бисте Марка Мартиновића, Андрије Змајевића и Трипа Кокоља, три чувена Пераштанина.
Нихове бисте данас са главног трга гледају пут морскога бескраја одакле је овај бисерни градић вјековима црпио енергију и богатство.
А онда смо наишли на Котор, мјесто о којем би се заиста имало што испричат, чије су љепоте опјевали и осликали многи, знани и незнани.
Котор забљесну у овим јутарњим часовима са својим зидинама, старим градом, црквама, скалинима, капијама, и расположеним мјештанима....
