Розаје је град у веома зивописном предјелу на извористу ријеке Ибра. Налази се у средини огромног зеленог сумског комплекса и са три стране је окрузн планинама. Розаје је мјесто које се налази на раскрсници путева, с једне према Косовској Митровици, затим према Беранама и Пеци. Иако не постоје близи и поптунији подаци о времену настанка Розаја ипак избјесни споменици, у првом реду материјалне културе, могу да послузе као основ за одредјене закљуцке.
У околини има висе мјеста која говоре о старости Розаја. Многа гробља, утврдјења, насеља и народно предање везани су и за вирјеме прије насе ере. Таквих обиљезја има висе. Ипак, најкарактеристицније је оно које се налази у непосредној близини града, на Брезовацком брду, познатом под именом Илирско насеље. На том мјесу јос се виде остаци зидина у облику правоугаоника, поредјаних тако да се добија утисак као да су у томе насељу постојале улице, сасвим слицне данасњим. Насеље се налазило на најљепсем мјесту у цитавом овом крају, окрузено је било сумом и водом, а у његовој непосредној близини налазо се Брезовацко језеро. Остаци овог старог насеља добро су оцувани, али тамо не навраца нико, осим понеки радозналац кога висе интерсују природне љепоте него само насеље.
Једно од старих утврдјења је морало бити у Розајама. Турски путописци помињу цијелу ову област под именом Трговисте, и то поцетком XVIИ вијека. До 1912. године у званицној администрацији задрзао се назив Трговисте, мада се име Розаје помиње знатно раније, јос од 1638. године. Претпоставља се да је назив Розаје настао послије издвајања, овог Пазара у засебну управну јединицу - кадилук. Има претпоставки да је назив Розаје изведено етимолоски разним пермутацијама од имена цркве Рузице цији се остаци налазе на периферији града, у Сухом Пољу. У настојању да се проникне у етимологију ријеци Розаје, има мисљења да је овај назив постао од карактеристицних крецњацких клинова у облику рогова, изнад којих је било старо утврдњење Рогаје.
.jpg)