У шумовитом предјелу сјевероистоцне Црне Горе, на 40-ак километара од Берана (в. то), на 945 м надморске висине и близу изворишта ријеке Ибар, налазе се Рожаје.
За вријеме Турака овај градиц се звао Трговиште, будуци да се на овом подруцју одвајкада трговало – и то: стоком, вуном, лојем, кожом, месним и млијецним прера&етх;евинама, дрветом, па цак и златом.
Градом доминира мјешавина оријенталне и савремене архитектуре. Имуцни Рожајци су канда одустали од тога да град граде на тековинама доминантне прошлости, па су модерне виле узели да подижу на нацин на који се њима уцинило за шодно, и у маниру који цини видни одмак од прошлости. Раскошне виле тако красе рожајску панораму, кад и ону по ободу овог насеља на готово самој граници с Косовом.
Иза Другог свјетског рата, некадашња скрајнута варошица тако&етх;е је промијенила свој дотадашњи изглед. Изградила је фабрике, попризвала раднике из околних села, понудила им посао и саградила станове. Одвајкада су Рожаје биле знане по богатству природних ресурса. Тако, овдје деценијама послују дрвни комбинат, индустрија декоративног папира и целулозе, те бројни мали, успјешни предузетници. Дрвна индустрија главна је привредна грана овог краја.
Рожаје с околином обилују шумских појасевима под бором, јелом и буковим дрветом. Непотребно је наглашавати до које мјере таково зелено зале&етх;е зна да утице на цетинарски аромат што овдје може да се осјети и удахне. Стога су Рожаје пријатно климатско мјесто без конкуренције у окружењу, а ако се само пореде са западним каквим излетиштима и планинским љетовалиштима. За разлику од слицних географских идилицних изолованих географских пошта, Рожаје нуде непатворену екологију. Све што се овдје може да у природи убере, помирише, купи на пијаци или на било који други нацин куша – еколошко је, готово дјевицанско.
Над Рожајама се уздиже планински вијенац Жљеб, и Турјак, изме&етх;у Рожаја и Берана. На врху планине Госпо&етх;ин, историјски ангажована на страни овог народа, иако Западњакиња, Јелена је Анжујска подигла насеље са црквом. Црква је данас у рушевном стању. Позната Ганица кула из 1802. године налази се у самом граду на десној обали ријеке Ибар.
Рожаје не нуде недоумицу: Гдје изаци вецерас? Град и околина дице се хотелима који се, с њихове пак стране, одликују добрим проводом током цијеле године, с акцентом, наравно, на доба зимске туристицке сезоне. Изузетно луксузни кафици, кафе-барови и ресторани – гарантују добар провод до касно у ноц.
Рожајски излетницки туризам овдје не оскудијева у еколошкој понуди. Куд год да се крене, организованом или лицном иницијативом, наилази се на географска изнена&етх;ења у односу на која се у класицним, аналогним временима трошио сав филм! У подножју оближње планине Хајле туристи се сурецу с меандрима цуда: цак шест питких извора граде ријеку Ибар! Наоколо су цетинарске шуме, цији зимски снијег и тишину ремети само шум водотока.
Када је ријец о културно-забавним манифестацијама, ваља истаци „Златну пахуљу“, Фестивал дјецијих и омладинских пјесама.
Боравак у Рожајама до детаља це сваког дана потказивати локалне радио станице, с одговорима на питања: шта је актуелно, гдје вецерас, како гласи сервис и метеоролошка прогноза.
Кад то зимско вријеме допусти, ваља обици оне сасвим близу руралне цјелине, прије свега села: Сеошницу, Калаце, Кољено, Дацице, Калу&етх;ерски Лаз, Балотице, Бијелу Цркву, Бесник...
