Свети Стефан, Црна Гора
Из било које перпективе да је направљена, идилична фото-разгледница Светог Стефана – визуелни је синоним цјелокупног црногорског туризма!
Када би само једном сликом, само једном фото-прицом, тек једним јединим кадром требало да се резимира прица о богатој овдашњој култури, с конкретним призорима узвишене пејзажне љепоте – то би била слика некадашњег острва а данас полуострва – Светог Стефана!Када би само једном сликом, само једном фото-прицом, тек једним јединим кадром требало да се резимира прица о богатој овдашњој култури, с конкретним призорима узвишене пејзажне љепоте – то би била слика некадашњег острва а данас полуострва – Светог Стефана!
На свега 5 километара југоистоцно од Будве (в. то), подно високих огранака планинских Паштровских страна, налази се географско и архитектонско цудо. Камено острвце нацицкано старим каменим куцама – уклопљеним на острвским каскадама попут каквог промишљеног урбаног медитеранског мозаика, с копном је спојено уским пјешцаним земљоузом, те на тај нацин спојено и са насељем истог имена: Свети Стефан. Свети Стефан је најлуксузнији и најекслузивнији дјелиц ионако малене атрактивне црногорске Обале, не дуже од 100-ак километара, од Херцег Новог (уз границу с Хрватском) до Улциња (уз границу с Албанијом).
Историја острва као насељеног мјеста датира од 15. в. Тада су припадници племена Паштровица недалеко од Будве напали турску војску која је била кренула у војни поход с намјером да освоји утвр&етх;ени град Котор (в. то). По једној вјеродостојној историјској теорији, Паштровици су у ували Јаз (данас отменој плажи Јаз и познатом купалишту недалеко од Будве) напали укотвљену, слабо брањену турску флоту.
Храбри Паштовици, подијељени у 12 сложних фамилија, уништили су турске бродове на сидру, и од задобијеног блага сагласно одлуцили да на до тада пустој овецој хриди – саграде себи куце, и саградили су их на острву.Припадници 12 племена саградили су на самом острвском врху и цркву посвецену свом хришцанском заштитнику, Светом Стефану. До цркве воде каменом поплоцани вијугави путељци. По цркви је и острво и насеље прекопута добило име. Временом је острво, некадашња неосвојива предстража у борби против Турака, привукло бројне Паштровице, и постало главни град најјужније бокељске провинције. Али, како су једном људи с разлогом овдје долазили, тако су се с разлогом временом и исељавали.
Роман „Конте“ Мома Капора говори о једном исељеном Паштровицу. Дословно најмањи град на Јадрану, поцетком 19. в. броји тек око 400 становника. Вецина способних помораца плови на бокељским једрењацима, али како је баш у то клето вријеме поцела да опада поморска моц, тако су се острвски Паштровици расељавали. Спруд који острво повезује с копном сагра&етх;ен је 1907. У години 1956, овдје је живјело свега 20-ак махом старих становника. Руководство СФР Југославије одлуцило је да малтене напуштени острвски Град претвори у екслузивни хотел.
Свети Стефан има три острвске цркве. Прва је одмах код данашње улазне капије – црква Преображења из 1693. са фрескама из 17. в. Уским поплоцани улицицама што вијугају дуж лијево и десно подигнутих екслузивних апартмана, а заправо некадашњих породицних камених куца – долази се на врх острва. На тргу малом као око, једна до друге стоје двије цркве. Мања датира из 15. в, а веца је сагра&етх;ена 1885. у славу српског краља Александа Ујединитеља, именована и посвецена руском свецу Св. Александру Невском. Иконостас је рад Марка Греговица.Преуре&етх;ен у ексклузивно хотелско насеље, Свети Стефан примио је прве госте 1957. године.
Од тада па до данас симбол је црногорског туризма и његов заштитни траде марк на сваком илустрованом проспекту.Вец са копнене превлаке која острво спаја с насељем идентицног имена могу да се опазе све недалеке рајске увале и плаже. У Милоцеру (в. то) налази се некадашња љетња резиденција Краља Александра, сагра&етх;ена 1934. Краљицина и Краљева плажа, јасно се виде са Светог Стефана, као што се с обје јединствене географске и еколошке поште види острвски Свети Стефан у пуном, неприкосновеном сјају. Са светостефанских плажа лако се и брзо може да стигне до оближњег манастира Прасквица, ако Будву и цијелу Будванску ривијеру овом кратком текстуалном разгедницом не узмемо у обзир.
У походе манастиру Прасквица долази се кроз насаде кипариса илити цемпреса, по цему је и сама ботаницка добродошлица посебна. Легенда каже да је манастир добио име по води из бунара која је имала укус брескве. Прасквица илити прасква, локално је име за брескву!Манастирски комплекс цине двије цркве, конак и куца старе школе. Велика црква посвецена је Св. Николи, заштитнику помораца, и датира из 1847.
Сагра&етх;ена је на темељима старијег храма из 1413, а кога је испрва подигао Балша III Балшиц. Цркву су срушили Французи, када су 1812. напали Паштровице, јер су се ови били дигли на устанак због одузимања привилегија што су их до тада имали. Иконостас из 1863. рад је Грка Николаса Аспиотиса, родом с Крфа. Лијево од иконостаса налази се сацуван зид старе цркве са фрескама из XВ века. Црква Св. Тројице из 11. в, налази се на врху малог брда код старог гробља.. Осликана је 1680, радом Радула и Димитрија, осниваца цувене фреско-сликарске школе Димитријевиц-Рафаиловиц. Изме&етх;у осталих, ту се налазе и фреске Св. Саве Српског и Св. Симеона Немањица. Поред цркве налази се зграда у којој је некад радила прва школа у Паштровицима.
