<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Тиват је најмлађи град Боке Которске <спан стyле="теxт-алигн: старт;">(<стронг стyле="теxт-алигн: старт;"><у><а хреф="насловница">Црна Гора<спан стyле="теxт-алигн: старт;">), смјештен у центалном дијелу Залива, у подножју еколошке оазе брда Врмац (768 м), заправо полуострва које Тиват и Тиватски залив раздваја од Котора и Которског залива.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Према једној теорији, име града изведено је од имена илирске краљице Теуте која је столовала у Рисну (<ем>в. то) а овдје имала љетниковац. По другој, назив Тиват потиче од Тхеудо, што може бити скраћено име неког хришћанског свеца или краћи облик од <ем>Тхеос дорос – Божији дар! Тиват је неоспорно до те мјере лијеп, географски идеално позициниран, да ни Теута ни многи средњовјековни которски племићи нису овдје узалуд имали своје љетњиковце. Свакако најпознатији је љетњиковац породице Бућа (1548), у оквиру ког комплекса се данас одвија манифестација <ем>Тиватско културно љето, посебно позната по квалитетној позоришној продукцији.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Тиватски залив највећи је од свих унутрашњих бококоторских залива, и не само по томе посебан. Из Тивта пуца поглед на Кртољски илити свештени архипелаг, с чак три острва (Михољка превлака или Острво цвијећа, Свети Марко и Госпа од милости), чиме се остали градови не могу подичити. Ови су острвски медитерански медаљони пуни приче и историје (<ем>в. Кртоли), посебно Михољска превлака, средиште прве зетске епископије (основао је 1219. Свети Сава). Морска вода овог залива увијек је топлија у односу на друга купалишта јер је дубина незнатна, посебно према Солилима. Подручје Солиотског поља било је током историје поприште многих сукоба, јер су се о виталну морску со, кад и око поља гдје се со убирала љети, током средњег вијека отимали насљедници државе Немањића – Балшићи, Лазаревићи, Црнојевићи, потом Котор, Дубровник, Венеција и Турци напослијетку.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Велико полуострво Луштица онемогућава да се из Тивта види отворено море. До обала отвореног мора долази се ипак брзо и лако, преко недалеких Радовица (<ем>в. то), у подножју којих се налазе рајске пјесковите плаже са сићушним пијеском. Ипак, до плаже са сићушним пијеском не мора се ићи далеко: оближња увала Калардово у том је смислу заливски куриозитет. Налази се свега километар од Аеродрома.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Иако авиони приликом слетања и узлијетања стварају извијесну буку, нема оног госта који не би уживао у посматрању ове врсте, сликовито каже ли се, ваздушног упловљавања или испловљавања из Тивта. Авиони различито обојаних репова свакодневна су тиватска слика. На путу за плажу Калардово, или са позиције идиличне Жупе, могуће је бити удаљен од авиона који слијећу или узлећу – на свега неколико стотина метара. А то је, занемаримо ли брујање мотора, јединствен угођај!
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Подручје Тивта било је насељено већ у бронзано и античко доба. На превлаци св. Арханђела Михаила откривени су мозаици из античког периода. Историја овог града умногоме прати историју Котора (<ем>в. то, Црна Гора).
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Све до оснивања војно-поморског Арсенала у доба Аустрије (19. в), Тиват је вјековима био пољопривредно насеље. Потом ће постати значајан и по побуни Бокељских морнара (1918), првог устанка сличне врсте у Европи, и по херојском чину морнаричких официра Милана Спасића и Сергеја Машере, који априла 1941. дижу у ваздух тада најмодернији ратни разарач „Загреб“ и губе живот, само да разарач не би пао у руке фашиста. Најљепши градски Парк, на неколико минута хода од риве, носи њихова имена.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">На мјесту Арсенала налазило се током више деценија војно бродоградилиште. На истој локацији сада се гради марина – Порто Монтенегро, најлуксузније пристаниште за мега-јахте на Јужном Јадрану. У непосредној близини аеродрома подижу се голф-терени, а велико острво Свети Марко све се чешће помиње у контексту најлуксузнијег љетовалишта.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">Из Тивта се до Котора стиже брзо, за 10-ак минута, кроз модеран тунел „Врмац“. До идиличне оближње старомедитеранске амбијенталне цјелине Горња Ластва такође се стиже лако. Херцег Нови удаљен је (виа трајект) 19 км, а Будва, према југу, 24 км. Свакако ваља посјетити манастирски комплекс на Михољској превлаци и острвску цркву Св. Тројице, задужбину грофице Катерине Властелиновић. Полуострво Луштицу (<ем>в. то) упутно је обићи, кад и излетиште Жањиц.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">У селу Гошићи, налази се црква Св. Луке, саграђена 1776, на темељима старије, из 15. в. Црква Св. Петра у оближњим Богдашићима подигнута је у 13. в. Цркве Св. Срђа, Николе и Димитрија, потичу из 19. в. Палата Верона-Бизанти, на локалитету Рачица, настала је у 18. в.
<п цласс="МсоНормал" стyле="маргин: 6пт 0цм; теxт-алигн: јустифy;">
<п цласс="МсоНормал" стyле="теxт-алигн: јустифy;">Посљедњих година, Тиват је познат и по једној куриозитетној еx-YУ манифестацији. Овдје се наиме налази једини Генерални конзулат бивше државе СФРЈ, у чијој организацији се сваког 25. маја, на Дан младости (на рођендан некадашњег суверена Јосипа Броза Тита), наставља да његује традиција свега онога што је обиљежавало дане мира у бившој држави социјалистичког типа. Тога се дана на градској Риви дочекује <ем>Штафета младости, одржавају се концерти, и у карневалској се атмосфери са еx-YУ преџнаком евоцирају успомене на вријеме када се у ширем окружењу живјело у апсолутном миру.
