1. Стари Град Улцињ
Данашњи Стари град уздиже се над 360 м дугом градском, пјесковитом Малом плажом, на којој љети врви као у кошници. Фортификацију, из које се најбоље може видјети сезонска врева, саградили су Млечани.

Постоје два улаза: с морске и копнене стране. Унутар Старог града налази се црква св. Марије из XIII вијека, која је 1639. претворена у џамију. Завицајни музеј налази се у Цркви-џамији – у цркви по архитектури, а џамији по приградјеном, видно окрњеном минарету.

Некадашња бискупова палата из XIII вијека служи као Етнографски музеј, а у згради Млетачке царинарнице (Управна зграда музеја) налази се лијеп модел града Улциња. У Балшица кули, из XВ винека, живио је својевремено Јеврејин Сабетха Зwи, лажни пророк, коме се крај свијета није догодио 1666., како је пророковао.

Изван зидина налази се православна црква Св. Никола, саграђена 1890. на мјесту где је некад био средњовјековни манастир. Ту је и Пашина џамија завршена 1719., с турским купатилима, Намзгах џамија из 1828. те Сат кула, саграђена у XVIII вијеку.
.jpg
)
2. Велика плажа
Након дужег пута од центра Улциња указаце вам се право рајско уточисте Велика плажа. Плажа је дуга 12,5 км, најдужа је на Јадрану и једна од најдужих у Европи. Подијељена је на више мањих плажа и плажних барова свих врста гдје можете изнајмити лежаљке, сунцобран и набавити добар коктел или кафу, а у ресторанима можете уживати у локалним специјалитетима.

Плажа је идеална за дјецу, због меког пијеска и чисте воде, која је десетинама метара плитка. Они који траже авантуру, ово је једна од премијерних локација за китебоардинг и скијање на води на овим просторима. Атмосфера је релаксирајућа, и у току сезоне када су углавном превелике гужве на локалним плажама, овдје ћете увијек наћи слободно мјесто за паркирање и то бесплатно. Сјајна плажа за кампере, кајтере и љубитеље електронске музике.

3. Стари град Свац
Стари град Свац (Шас) налази се на врху брда (85м) названом Свац брдо, који се протеже на сјеверном дијелу од језера Свац, и пружа предивни поглед на језеро и на читав предио Делте Бојане. Према легенди, у Свацу је постојало цркви колико је и дана у години.
Међутим, пронађено је само око десет старих цркви на том подручју, од којих двије могу бити регистроване као монументалне, иако су биле у рушевном стању. Црква Св. Јохна је изграђена унутар тврђаве и потиче из XIII вијека. Друга црква, Свете Марије изграђена је у XIV вијеку изван тврђаве према сјеверо-истоку. Црква је била 16.6 м дуга, 7.1 м широка у Готичком стилу.

Због другачијег стила градње, експерти вјерују да је у ствари била манстир. Свац је доживио своју кулминацију у средњем вијеку, иако је био неколико пута освајан од различитих народа. Српски владар Стефан Немања осваја Свац 1183. године. док су га 1242. освојили Монголи, а 1571. Свац је покорен и уништен од стране Отоманског царства. Од тог периода сматрало се да је Свац "мртав град". У вријеме када је кроз њега пролазио пут Улцињ - Свац - Скадар, сматрао се за центар ове области. Као и остали средњовјековни градови Скадар и Улцињ, Свац је производио свој новац. Овај новац има специјалну вриједност и приказује како је стари град изгледао у ренесансном стилу, са троспратним кућама, волтовима и кулама.

4. Ада Бојана
Ада Бојана је сигурно несвакидашњи дар природе; окружена плаветнилом Јадранског мора са једне стране и ријеке Бојане са друге двије стране, формирајући облик троугла.

Пјешчана плажа, која је позната по прелијепим заласцима, краси ситни зрнасти пијесак, дуга је око 3км и окренута ка мору. Повољни вјетрови који праве саврсене валове за све врсте екстремних спортова на води, посебно wиндсурф и китесурфинг, чине ово мјесто једним од најбољих за ову врсту спортова на Јадрану. Напредни сурфери су одушевљени јаким маестралом који дува у послијеподневним часовима, а за аматере, ово се мјесто може похвалити и сколом за wиндсурф.

Ту наиме, на ушцу граничне ријеке Бојане, на острву Ада Бојана, деценијама постоји нудистицки рај. Цијело је острво у знаку натуризма. Пјешцане дине и нетакнуте пјесковите плаже запосиједају обнажени гости из цијелог свијета. Ноћу проналазе провод или у граду, или по ресторанима -сојеницама, тако типичним за Улцињску ривијеру. И добро се госте рибљим или оријенталним специјалитетима.

5. Улцињска Солана и фламингоси
Улцињска Солана је једна од највећих солана на Медитерану и од ријетких мјеста у Европи гдје живе дивљи фламингоси. Проглашена је мочваром од међународног значаја 2019. и уврштена на Рамсар светску листу мочварних подручја. Сматра се најзначајнијим стаништем за птице на источној обали Јадрана, погодно за гњезђење и зимовање, али и као одмориште током њихове сеобе према Африци и обратно.

Необичан спој индустриске зоне и јединственог резервата за птице чине ово искуство посебним. Улцињска Солана је дуга 15 км2 и улаз је бесплатан, а уз то добијете и бицикло како бисте могли на једноставнији начин обићи мјесто док пјешацењем треба 3-4 сата лаганим темпом. Солана је станисте за преко 250 различитих птичијих врста, а налази се на мјесту природне лагуне у делти Аде Бојане.
.jpg)
Више од 80 година овдје се производила со из морске воде испумпавана из Јадранског мора. Од 1935. до 2013. овдје се сакупљала со, али је производња стала због банкрота.
Да бисте видјели фантастичне примјерке фламингоса, мора се ићи до самог краја солане. На око 5км вожње бициклом наићићете на осматрачницу за птице гдје су фламингоси углавном стационирани. Поглед на ове лијепе и ријетке птице је заиста фасцинантан и много бољи него на фотографијама. Свакако ћете на крају бити изнензађени заштићеном природом и птичијим свијетом овог предивног мјеста.