Улцињ - Историја Града

Монтенегро.цом ексклузивно објављује текст Маријане Вукчевић о историји и знаменитостима Улциња.

Улцињ је један од најстаријих градова на јадранског обали који већ двадесет пет вјекова пркосно одолијева зубу времену. Чудесно издигнут на хридинама изнад отвореног мора, окренут Отранту неодољиво осваја сва ваша чула. Кроз вијековима наталожене различитости култура и цивилизација стопљених у једну цјелину. Нешто налик на мали рај на земљи, ванвременски исклесан у вијековима крвавих борби, пркоса, поноса и љубави свих оних који су ово мјесто посјетили бар једном у животу.

Најранији трагови нас воде до праисторијског времена кад је Улцињ припадао Илирима, народу индоевропског поријекла. Улцињски стари град су основали још у В вијеку п.н.е. Колхи&етх;ани због чега је првобитно и добио име Колихиниум. У II вијеку (163 год п.н.е) освајају га Римљани од илирског племена Олцинијатас и тадашњи древни град Цолцхинијум постаје Олцинијум. За вријеме римске владавине Олцинијум добија посебан статус, као град са нарочитим привилегијама (опида цивијум романорума) а касније и као град са самосталним статусом ( Муниципија). Због свог изузетног географског положаја, рељефа и благе климе одувијек је био мета великих освајача. Улцињ је град чије су зидине често рушене у ратовима али исто тако и обнављане од стране свих оних који су због изузетне љепоте овог древног града проналазили свој мир изгра&етх;ујући себи утвр&етх;ења и резиденције. Византијски цар Јустилијан га је обновио и направио утвр&етх;ења а након њега Немањићи, Балшићи, Млечани и Турци. Године 1183 град је заузео српски жупан Стефан Немања и у то вријеме Улцињ је постао један од најзначајнијих приморских градова.

Негдје у то вријеме изгра&етх;ена је и чувена кула Балшића а интересантан податак је да је баш у њој боравио чувени реформатор Талмуда (Сабатај Цеви) који је 1676. године, након што је прешао у ислам ту и умро познат као Мухамед Ефендија. Иако никад није био права пријестоница Улцињ је био омиљена дестинација коју су владари Зете користили за своје резиденције.

Син зетског краља Вукана, Немањин унук &ЕТХ;ор&етх;ије борави у Улцињу 1252 године. 1281 године уточиште у овом древном граду нашла је и сестра краљице Јелене, Марија, поријеклом францускиња, удовица Анселма де Цхаурс. Њен гроб се до 1571 године налазио пред олтаром Богородичине или Маркове цркве. Након ње и Јелена, удовица краља Уроша И која је заједно са сестром Маријом подигла фрањевачки манстир 1278 године. Улцињ је угостио још једну владарку Јелену, удовицу цара Душана која је господарила овим надалеко познатим, мирним уточиштем бивших владара и владарки. У њему је као у својој пријестоници сахрањен &ЕТХ;ура&етх; Страцимировић Балшић. За вријеме Немањића и Балшића у Улцињу је постојала и ковница новца.

Један од безуспјешних опсада Улцињског Старог града приписује се Монголима. Пошто су се оканили Улциња Монголи су опустошили сусједни епископски град Свач и побили све његове становнике. Историјски извори говоре да је Свач обновила краљица Јелена у XIII вијеку а по легенди коју су написали &ЕТХ;устинијани (1533) и Бици (1610) Свач је имао толико цркава колико у години има дана, чак и данас се могу пронаћи темељи њих десетак сачуваних. Млечани су ставили Улцињ под своју заштиту 1423 год и остао је под њиховом влашћу све до 1571 године кад је нападнут и опустошен пао у руке Турцима.

Послије битке Лапанта у Средоземном мору исте године Улцињски Стари град угостио је као заробљеника и чувеног шпанског писца Мигела де Сервантеса који је након тога написао свјетски познат роман „Дон Кихот“. Пошто се град у то вријеме звао Цита ди Долцинио, Сервантес је за свог јунака „Дон Кихота“ намијенио љубавницу Дулцинеу која је носила име града у коме је био заробљен 5 година. И дан данас у Улцињу постоји трг на коме су се некад окупљали робови и трговали а зове се Трг робова или Сервантесов трг. Послије Венеције и Дубровника Улцињ је био трећа флота и једна од омиљених гусарских дестинација. У то вријеме еxпанзије пиратства у једном тренутку у Улцињу је робовало око 100 црнаца који су након ослоба&етх;ања узели презимена породица у којима су служили и тако постали поштени и часни гра&етх;ани.

Улцињ је ослобо&етх;ен од Турака 11. јануара 1878 године али је присаједињен књажевини Црној Гори тек 30.11.1880. Осим своје богате културне и историјске баштине овај древни град је познат и по мулитиетничкој и мултинационалној структури становништа које се кроз историју уједињавало и давало отпор окупатору, нарочито у другом свјетском рату. На то нас данас подсјећају многе спомен плоче и бисте широм града. Улцињ не треба само видјети, Улицињ треба истински доживјети. Јединствену и ријечима неописиву љепоту улцињске тр&етх;аве чији бедеми израњају директно из мора, треба допустити старим киклопским зидинама, кулама, пушкарницама, капијама да испричају своју богату историју. Ако желите да доживите егзотику, дух оријента и свакако научите нешто из историје, немојте ни случајно заобичи улцињску ривијеру.

Улцињ данас осим Старог града нуди 33 км обале од чега 18 км прелијепих плажа. Почев од Велике плаже која се простире пуних 10 км а препознатљива је по ситном пијеску чија је величине пречника о,1 – о,5 мм. Ту је и Мала ( градска) плажа смјештена тачно испод зидина Старог Града. Не смијемо заборавити ни чувену плажу Валданос, плажу која је у склопу хотела Албатрос, Лиман И и II, женска плажа (са сумпорним изворима), плажа двора Балшића итд. Испод рта &ЕТХ;ерана, на самом почетку Велике плаже налази се и марина, познатија као „Порта Милена“ прави драгуљ за очи, дубоко увучена у копно са безброј дрвених колибица на води који мјештани називају „калимере“. На крају и острво Ада Бојана које је настало вјештачким путем тако што се у XIX вијеку на мјесту садашњег острва насукао брод „ Мерито“ а године таложења ријечног наноса извајале су овај мали рај на земљи.

Ада је познати туристички драгуљ Црне Горе, нудистичко насеље са предивном пјешчаном плажом и специфичним амбијентом, вјешто сакривено од радозналих погледа са двије стране опкољено предивном ријеком Бојаном а са треће најчистијом морском водом. Ако икад пожелите љетовање из снова у костимима Адама и Еве, Ада Бојана је дефинитивно прави избор. Да не заборавим и гурмане којима на располагању стоје прелијепи и аутентични ресторани на води са богатом понудом свјеже рибе и специјалитетима медитеранске кухиње. Улцињ је један од оних градова који заиста имају велику и богату туристичку понуду, због тога сви они који га једном посјете увијек му се изнова враћају.



Тескт : Маријана Вукчевић