Кад бисмо морали да да само двије ријечи опишемо Црну Гору засигурно би то биле ове ријечи: Планине и Море.
Али шта је то што заиста чини Црну Гору јединственом земљом? Поред тога што је по државном статусу готово најмлађа самостална држава у Европи, Бог ју је подарио и неизмјерном природном љепотом: кањонима с питком водом, пашњацима, ријекама, јединственим језерима као и непрегледним нетакнутим шумама. Овдје антички градови живе у симбиози са модерним потребама XXИ вијека. Прастаре цркве још су у функцији, и свакодневно широм отворених врата примају вјернике свих концесија, жељних мира и духовности. Тражећи мјесто на Медитерану који би могао да се упореди с данашњом Црном Гором, сјетили смо се Крима, полуострва које сваком Русу може послужити као адекватни упоредни систем, те замјена за изгубљени рај.
Као што је Крим данас дефинисан не само географским путем (дјеловањем мора, земљотесима и вуканским ерупцијама) - и политичка превирања су умногоме одредила данашње границе. Такође, Црна Гора има своје приче на тему диоба и формирања данашњих граница.
Залив код града Севастопољ доста подсјећа на европски најјужнији фјорд <стронг>Боку Которску.
<а хреф="../w_2000/имагес/сториес/Панорама_ДСЦ9429.јпг">
Садашњи изглед Боке је посљедица отапање ледника са планина Орјен и Ловћен. Бразде налик кањонима усјекла је на свом путу древна ријека.
Због своје географске позиције, полуострво Крим је кроз историју било мјесто сукоба империја и цивилизација (Западно и Источно римско царство, Турска империја, Келти и Грци), и Црна Гора је имала сличну судбину, будући позиционирана на раскрсници путева Истока и Запада.
Град Јалта подсјећа на црногорске приморске градове <стронг>Будву и <стронг>Херцег Нови. Први град који се угледа када се уђе у Бококоторски залив и најсјевернији на Црногорском приморју - Херцег Нови,
<а хреф="../w_2000/имагес/сториес/Панорама_ДСЦ9429.јпг">
права је медитеранска башта. Заштићен Орјенским масивом са сјевера и двама полуострвима с мора, овај град има идеалну микро-климу за раст најразноврснијег медитеранског биља.
<стронг>Будва - приморски град на отвореном мору, најстарији је град на обалама Јадрана. <а хреф="../w_2000/имагес/сториес/Панорама_ДСЦ9429.јпг">
.jpg
)
Прекопута овог древног града је острво Св. Никола, највеће на Црногорском приморју. Око града Будве, и даље километрима, простире се Будванска ривијера - главна туритичка дестинација (300 хиљада посјетилаца у сезони 2007). Позната је не само по непрегледним пјешчаним плажама већ и по најбољој понуди свих облика ноћног зивота на Приморју. <стронг>Плажа Јаз је свега 2,5 км удаљена од Будве (путем према Тивту). Та природна увала свјетски је позната по концертима Ролингстонса (у јулу 2007) и Мадоне (у септембру 2008). <а хреф="../w_2000/имагес/сториес/Панорама_ДСЦ9429.јпг">
Статистика биљежи да је на концерту познате пјевачице Мадоне, на плажи Јаз било око 60 хиљада њених фанова!
Стари град Федосија подсјећа на <стронг>Луку Бар. <а хреф="../w_2000/имагес/сториес/ИСТ_5619_Котор_Крстац_панорама_0001.јпг">
У Бар, главну царинску луку за трговачке бродове у Црној Гори, може се доћи и путничким трајектом из Барија (лучки италијански град на западној обали Јадрана).
Црногорска обала је састављена од Приморја и залива Боке Которске. <стронг>Котор, главни град Боке, и центар поморске традиције, развијао се под утицајем западне културе. <а хреф="../w_2000/имагес/сториес/ИСТ_5619_Котор_Крстац_панорама_0001.јпг">
Од 1420. до 1797. Котором влада Млетачка република. Присуство венецијанске управе видљиво је на сваком кораку, међу палатама и уским поплочаним улицама Старог града.
Поред Котора, у историји поморства значајну улогу је имао и град <стронг>Пераст. <а хреф="../w_2000/имагес/сториес/ИСТ_5619_Котор_Крстац_панорама_0001.јпг">
Овај град је највише допринио развоју руског поморства. Године 1698. Петар Велики шаље у Пераст 17 својих најбољих официра на школовање, код наутичког педагога Марка Мартиновића. Традиција школовања помораца остала је до данас, додуше не више у Перасту, али Поморски факултет у Котору нуди више него одлично школовање.
Туристе у Боку и Котор не привлачи само култура. Которски карневал и Бокељска ноћ су круна сваке љетње сезоне. Те манифестације посјете на хиљаде туриста жељних медитеранског штимунга. Острва Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела, на педаљ од Пераста, незаобилазне су дестинације туриста у посјети Которском заливу.
<стронг>Улцињ, град на крајњем југу црногорске обале, ослобођен је од Турака прије око 130 година. <а хреф="../w_2000/имагес/сториес/ИСТ_5619_Котор_Крстац_панорама_0001.јпг">
Он је у највешој мјери у односу на остале градове на приморју задржао оријентални дух Медитерана. Као туристичка дестинација Улцињ је најпознатији по <стронг>Великој плажи, и по 13 км ситног пијеска.
Написао: Игор Коссицх
