Са првим кокотима у рану зору васи репортери запутили су се ка својој омиљеној мети - Његуси по други пут!
Послије уобицајног и досадног цекања на цатари напокон ступисмо на тло лепетанско.
Прописно везани пазљиво сљедеци упутства о брзини кретања настависмо пут. А успут сто да ви рецем,свега и свацега! Прво бијасе Тиват у свом свом блиставом сјају
(ни они који га дуго нијесу видјели сигурно не би имали проблема са препознавањем) дје се апсолутно ниста промјенило није (макар од кад васи репортери памте).
Онда Аеродром,
Тунел, Грбаљ и напокон понос насе обале јос увјек оцувани прељепи ЈАЗ.
Стали смо прије врха на саму кривину и дивили се овој прељепој плази на којој и поред поодмаклог датума бијасе јос доста купаца.
Сљедеца је била Будва
са свим својима љепотама, посебностима
и сигурно од недавно најуврнутијим саобрацајем на свијету.
И тако слика за сликом, љепота за љепотом,
призор за призором "поглед пуца на све стране" како би реко један од васих репортера.
Поцесмо пењање ка пријестоници, али мало по мало стајасмо да се макар јос
који пут надивимо љепотама насе јединствене домовине.
Кад у једном трену сувозаци повикасе коци! Некако на сто јада успјех да изврсим тај компликовани маневар кад сто: Говејда блокада пута!
На сву срецу, захваљујуци задивљујуцој утренираности једне бабе блокада је убрзо уклоњена и продјосмо даље.
Стадосмо јос који минут на Браице бацисмо јос који поглед ка обали и старој
тврдјави,
а онда настависмо пут.
Напокон стигосмо на Цетње, као и увјек одмах нас запљусну свјези ваздух и
нека неописива мирноца и успореност која се осјеца у овом граду.
Уватисмо добар дјир бијасмо до биљарде, музеја, манастира и на крају свратисмо до Владике!
Иако ненајављени одлуцисмо се да га посјетимо и имасмо среце, сретосмо га
одмах на улазу у дом.
Посједасмо и лијепо се исприцасмо са Владиком који је специјално за монтенегро.цом поруцио свим Црногорцима дје год да зиве и колико год далеко од своје земље били да воле своју домовину и да никад не забореве ко су и окле су!
На крају опростисмо се срдацно поздрависмо и настависмо свој пут!
Цетиње остаде за нама полако смо се поцели пењати а пред нама се све висе отварао поглед на бескрајно камено море катунске нахије.
Успут нити једних кола ни пјесака нидје ницега као да је вријеме стало јос деценијама раније.
Напокон се попесмо и угледасмо Његусе!
Ненадано овај пут врата родне куце Владике Рада бијаху отворена, са неповјерењем полагано закроцисмо унутра,
али нидје зиве дусе само хладни зидови и експонати.
Разгледасмо около
и прибиљезисмо понесто,
а онда ....
Сто? Па глад је уцињела своје!
Сједосмо у један Његуски ресторан наруцисмо знате сви јако добро сто,
па онда репете, па опет репете... остатак прице је цензурисан из лакошватљивих
разлога!
Остављамо вас уз неколико призора са пута дома!
Васи репортери !
