Никшић, Црна Гора див>
див>
Историја Никшића биљежи многе владаре. У средњем вијеку важна саобраћајница на караванском трговачком путу од Приморја. Град тешке индустрије. Знаменитости, излетишта... див>
див>
Никшић је данас други по величини град у Црној Гори. Смјештен је у пространом Никшићком пољу, на сјеверозападу земље, 50-ак км од Подгорице. див>
На овом мјесту Готи у 5. в. протјерују Византинце и подижу град Анагустум. По одласку Гота на даља освајања пут Италије, Словени ће преименовати град у Оногошт. Град је у средњем вијеку био важна саобраћајна раскрсница. Туда пролазе дубровачки и бокељски трговачки каравани. У Оногошту често знају да бораве владари из породице Немањић. див>

див>
По доласку Турака 1465, већ говоримо о Никшићу. Почетком 18. в. почиње изградња фортификација – због одбране од сталних ускочких напада из Херцеговине и Црне Горе. До ослобођења, Никшић је био утврђен, али без већег привредног значаја. Чином уласка удружених Херцеговаца и Црногораца 1877. у Никшић, већинско муслиманско становништво одлази за пораженом турском војском. Будући да је прва пивара, најстарија и најпознатија у региону почела с радом 1896, то ће рећи како нове власти нису часиле часа да почну с индустријализацијом. див>

див>
Ипак, о развоју тешке индустрије може да се говори тек послије Другог свјетског рата. Тада почиње с радом жељезара и рудник боксита. Центар републичке електропривреде такође се налази овдје. Наравно, за све вријеме чувено Никшићко пиво не престаје да се флашира! див>
Рапидним порастом популације, Никшић постаје и универзитетски центар; добија Филозофски факултет. див>

див>
Потенцијална мјеста интересантна туристима налазе се на самом улазу у град из правца Подгорице. У парку код главне аутобуске станице изграђено је тзв. Турско купатило, али у европском стилу, и то након што су Турци напустили ове просторе. До купатила је палата Краља Николе из 1895. У овом здању данас је музеј чија поставка на горњим спратовима дочарава локалну историју. Од Илира преко Римљана, посјетитеље води кроз средњи вијек, период турске владавине – до данашњих дана. Етнографски дио музеја такође ваља посјетити. див>

див>
У непосредној близини Музеја налази се велика црква Св. Василија Острошког, изграђена у цјелости од прилога руске царске породице, 1899. г. Подигнута је у славу оних Херцеговаца и Црногораца погинулих у борбама за ослобођење од Турака (1875 – 1880). До подизања храма Христовог Васкрсења у Подгорици, била је највећа православна богомоља у Црној Гори.див>

див>
Није иконописана, али посједује величанствени иконостас. Временом се нашла окружена чудесним парковским амбијентом. Ваља обратити пажњу на стећке, надгробне споменике из средњовјековних давнина. Ријеч је о каменим блоковима налик саркофазима, украшеним ћириличним натписима о умрлом, и клесаним мотивима: розетама, мачевима, сценама из лова... Управо овдје (и око Никшића) могуће је опазити најрепрезентативније облике стећака... див>

див>
У сусједству цркве Св. Василија Острошког налази се црква Св. Петра и Павла, знатно старија (15. в). Иза цркве пјешачке и бициклистичке стазе воде на оближње брдо Требјесу. див>
На другом крају Никшића налазе се рушевине старих фортификација из доба Турака. До некадашњих градских бедема је тешко доћи, због неплански грађених приватних кућа. див>
На централном градском Тргу слободе, налази се споменик црногорском краљу Николи И (подигнут недавне 2006), те Дом револуције – никад довршено здање у соц-реалистичком стилу. див>

див>
Град Никшић окружен је трима језерима, кад и излетиштем Видрован (чувеном по питкоћи и мекоћи воде – од које се гради само такво по квалитету, јединствено Никшићко пиво!). Западно од града налазе се Крупачко и Сланско језезо. див>
Околина града обилује старим каменим мостовима. Иако се Никшић налази над ријекама понорницама, неколико потока и рјечица које овдје теку премошћени су с око 10-ак мостова. Највећи, Царев мост дуг 269 м – налази се на старом путу Никшић-Подгорица. И он је изграђеном прилогом руске царске породице. За најстарији пак Римски мост, преко рјечице Моштанице, држи се да је саграђен у 8. в, заједно с дијелом трасе караванског пута који је од Дубровника и Боке водио до Никшића, и даље, према Брскову, и другим рудничким мјестима средњовјековне Србије. див>

див>
Недалеко од Никшића према оближњем Даниловграду (Црна Гора), налази се у планини усијечен, налик архитектонском чуду (!), православни манастир Острог (в. Манастир Острог). Манастир у коме се чувају миомирисне мошти Св. Василија Острошког, током године посјети на десетине хиљада ходочасника! Црногорци имају обичај да при сваком помињању имена Св. Василија Острошког, устану и прекрсте се, горе-доље-десно-лијево, како чине православци. див>
До Никшића се данас стиже од Подгорице, Сарајева и Мостара (виа Требиње), а ускоро и из Боке Которске, с пута у изградњи, из обалних Липаца, крај Мориња (в. то)... див>
див>
див>