Никшић, Црна Гора

Никшић, Црна Гора 



Историја Никшића биљежи многе владаре. У средњем вијеку важна саобраћајница на караванском трговачком путу од Приморја. Град тешке индустрије. Знаменитости, излетишта... 



Никшић је данас други по величини град у Црној Гори. Смјештен је у пространом Никшићком пољу, на сјеверозападу земље, 50-ак км од Подгорице. 

На овом мјесту Готи у 5. в. протјерују Византинце и подижу град Анагустум. По одласку Гота на даља освајања пут Италије, Словени ће преименовати град у Оногошт. Град је у средњем вијеку био важна саобраћајна раскрсница. Туда пролазе дубровачки и бокељски трговачки каравани. У Оногошту често знају да бораве владари из породице Немањић. 

По доласку Турака 1465, већ говоримо о Никшићу. Почетком 18. в. почиње изградња фортификација – због одбране од сталних ускочких напада из Херцеговине и Црне Горе. До ослобођења, Никшић је био утврђен, али без већег привредног значаја. Чином уласка удружених Херцеговаца и Црногораца 1877. у Никшић, већинско муслиманско становништво одлази за пораженом турском војском. Будући да је прва пивара, најстарија и најпознатија у региону почела с радом 1896, то ће рећи како нове власти нису часиле часа да почну с индустријализацијом. 

Ипак, о развоју тешке индустрије може да се говори тек послије Другог свјетског рата. Тада почиње с радом жељезара и рудник боксита. Центар републичке електропривреде такође се налази овдје. Наравно, за све вријеме чувено Никшићко пиво не престаје да се флашира! 

Рапидним порастом популације, Никшић постаје и универзитетски центар; добија Филозофски факултет. 

Потенцијална мјеста интересантна туристима налазе се на самом улазу у град из правца Подгорице. У парку код главне аутобуске станице изграђено је тзв. Турско купатило, али у европском стилу, и то након што су Турци напустили ове просторе. До купатила је палата Краља Николе из 1895. У овом здању данас је музеј чија поставка на горњим спратовима дочарава локалну историју. Од Илира преко Римљана, посјетитеље води кроз средњи вијек, период турске владавине – до данашњих дана. Етнографски дио музеја такође ваља посјетити. 

У непосредној близини Музеја налази се велика црква Св. Василија Острошког, изграђена у цјелости од прилога руске царске породице, 1899. г. Подигнута је у славу оних Херцеговаца и Црногораца погинулих у борбама за ослобођење од Турака (1875 – 1880). До подизања храма Христовог Васкрсења у Подгорици, била је највећа православна богомоља у Црној Гори.

Није иконописана, али посједује величанствени иконостас. Временом се нашла окружена чудесним парковским амбијентом. Ваља обратити пажњу на стећке, надгробне споменике из средњовјековних давнина. Ријеч је о каменим блоковима налик саркофазима, украшеним ћириличним натписима о умрлом, и клесаним мотивима: розетама, мачевима, сценама из лова... Управо овдје (и око Никшића) могуће је опазити најрепрезентативније облике стећака... 

У сусједству цркве Св. Василија Острошког налази се црква Св. Петра и Павла, знатно старија (15. в). Иза цркве пјешачке и бициклистичке стазе воде на оближње брдо Требјесу. 

На другом крају Никшића налазе се рушевине старих фортификација из доба Турака. До некадашњих градских бедема је тешко доћи, због неплански грађених приватних кућа. 

На централном градском Тргу слободе, налази се споменик црногорском краљу Николи И (подигнут недавне 2006), те Дом револуције – никад довршено здање у соц-реалистичком стилу. 

Град Никшић окружен је трима језерима, кад и излетиштем Видрован (чувеном по питкоћи и мекоћи воде – од које се гради само такво по квалитету, јединствено Никшићко пиво!). Западно од града налазе се Крупачко и Сланско језезо. 

Околина града обилује старим каменим мостовима. Иако се Никшић налази над ријекама понорницама, неколико потока и рјечица које овдје теку премошћени су с око 10-ак мостова. Највећи, Царев мост дуг 269 м – налази се на старом путу Никшић-Подгорица. И он је изграђеном прилогом руске царске породице. За најстарији пак Римски мост, преко рјечице Моштанице, држи се да је саграђен у 8. в, заједно с дијелом трасе караванског пута који је од Дубровника и Боке водио до Никшића, и даље, према Брскову, и другим рудничким мјестима средњовјековне Србије. 

Недалеко од Никшића према оближњем Даниловграду (Црна Гора), налази се у планини усијечен, налик архитектонском чуду (!), православни манастир Острог (в. Манастир Острог). Манастир у коме се чувају миомирисне мошти Св. Василија Острошког, током године посјети на десетине хиљада ходочасника! Црногорци имају обичај да при сваком помињању имена Св. Василија Острошког, устану и прекрсте се, горе-доље-десно-лијево, како чине православци. 

До Никшића се данас стиже од Подгорице, Сарајева и Мостара (виа Требиње), а ускоро и из Боке Которске, с пута у изградњи, из обалних Липаца, крај Мориња (в. то)...