Питајте било кога у Herceg Novi где да прошетају и одговор долази аутоматски: шеталиште, приморска променада која се непрекинуто пружа обалом од Игала до Мељина. Њен званични назив, Шеталиште Пет Даница, свакодневно користе хиљаде људи, а ипак изненађујуће мало посетилаца икада постави очигледно питање: ко је било пет Даница? Одговор је једна од најпотреснијих прича на овој обали — пет девојака из села око залива, све су носиле исто светло име, и ниједна није доживела да види морску стазу названу њима у част.
Најпре, сама стаза
Променада постоји зато што је једна пруга угашена. Аустроугарска је 1901. отворила узаном пругу од Sarajeva до крајње станице на обали у Zelenici, а њени последњи километри водили су тик уз саму воду поред Herceg Novog — управо та деоница донела је обали прве туристе. Када је возић, с милином упамћен као Ћиро, кренуо последњи пут крајем шездесетих година, град је наследио савршено нивелисан коридор у нивоу мора дуж целе своје обале. Шине су подигнуте, положена је калдрма, и трасa пруге постала је оно што је данас: отприлике седам километара непрекидне приморске шетнице која повезује Igalo, Toplu, луку старог града на Шкверу и Meljine, укључујући и стари железнички тунел — где локална легенда тврди да ће се остварити жеља замишљена док га претрчиш у једном даху.
Пет девојака названих по зорњачи
Даница је старо народно име које значи зорњача — Венера у свануће — и почетком двадесетог века било је уобичајено у селима изнад залива. Када је Други светски рат 1941. стигао у Југославију, младост Боке се у изванредном броју прикључила партизанском отпору, девојке раме уз раме са момцима. Међу борцима из околине Herceg Novog било је пет сеоских девојака које су делиле то име, већином у редовима Пете црногорске пролетерске бригаде:
- Даница Бојанић, рођена 1922. у Драгаљу, у кривошијској висоравни изнад Risna. Погинула је 1942. код села Попи, у долини реке Сутјеске.
- Даница Ђуровић, рођена 1922. у Жлијебима, каменом селу на падинама високо изнад Herceg Novog. Служила је у минобацачкој посади и није се вратила из јуриша у априлу 1943.
- Даница Косић, рођена 1922, која је, као и остале, још као тинејџерка отишла из залива и никада се није вратила из рата.
- Даница Томашевић, рођена 1925. у Сврчугама, делегат вода и митраљезац Пете црногорске пролетерске бригаде. Погинула је 13. јуна 1943. на Сутјесци, у осамнаестој години.
- Даница Попивода, рођена 1924. у Bijeloj на северној обали залива, која је дорасла до командне дужности у Ловћенском батаљону и пала 1944. на Липи у чевском крају, у двадесетој години.
Сутјеска, 1943.
Датум погибије Данице Томашевић смешта је у само средиште најстрашније епизоде југословенског рата. У мају и јуну 1943. силе Осовине опколиле су главнину партизанских снага у планинама око кањона реке Сутјеске, у операцији коју су Немци назвали „Шварц“. Пробој је успео, али по запањујућој цени — погинула је отприлике трећина опкољених бораца — а 13. јун 1943, дан када је погинула осамнаестогодишња митраљесткиња из Сврчуга, био је најцрњи дан пробоја, исти онај дан када је легендарни командант Сава Ковачевић пао водећи своју дивизију на обруч. Један југословенски часопис касније је описао младе Бокељке на Сутјесци као букет осамнаестогодишњих девојака који је свенуо у епопеји — можда сентименталне речи, али године на списковима погинулих их оправдавају. Пет Даница погинуло је између 1942. и 1944, ниједна старија од раних двадесетих.
Име уместо споменика
Седамдесетих година, када је приморска шетница у Herceg Novom званично уређена и добила име, град је одлучио да је посвети петорици Даница — спомен-обележје којим се хода, а не у које се гледа. Био је то типично југословенски гест, али је надживео државу која га је начинила: идеологија је избледела, име није, и у томе има нечег тихо исправног. Променада је демократски простор града — пензионери, малишани, купачи, туристи, рибари — и по имену припада петорици сеоских девојака којима су ускраћени они обични дуги животи који се дуж ње проживљавају свако вече.
Посета
За променаду не треба ни карта ни распоред — она је једноставно ту, бесплатна, дању и ноћу, дуж целе градске обале. Добар начин да је доживите јесте да кренете са западног краја, код Института у Igalu, на шеталишту Пет Даница, и пођете на исток с морем са десне стране, кроз Toplu и испод старог града до Шквера, настављајући све до Meljina ако ноге пристану — око седам равних километара од краја до краја, уз кафее и купалишта целим путем. Рано јутро и час пред залазак сунца најлепша су расположења променаде. Док ходате, сетите се на чијем имену ходате: Бојанић, Ђуровић, Косић, Томашевић, Попивода — пет зорњача из села изнад залива.
